Portal pametne poljoprivrede

– To su većinom peskovite površine, severno od Subotice na granici sa Mađarskom, od Tavankuta do Bačkih Vinograda. To su nekadašnji voćnjaci, a danas su na tim površinama delimično zastareli voćnaci ili su delimično već zarasli u korov. Ako se pita koliko je zemlje u Subotici koja nije data u zakup, ima oko 2.000 hektara svake godine – kaže Ostrogonac.

Među uzurpiranim površinama ima i onih u privatnom vlasništvu koje nikad nisu konvertovane, pa se i dalje vode pod državnom zemljom, ali i sitnih parcela pored auto-puta i „ipsilon“ kraka.

– To su parcele gde ponajviše ima državnog zemljišta koja je uzurpirana. Naravno, većinom su to komšije koje pored tih parcela imaju zemlje, pa misle da se to može obraditi bez ikakvog prava – dodaje Ostrogonac.

Poljočuvari su već obišli parcele i utvrdili da li je na njima nešto zasejano ili su u parlogu. Usevi na uzurpiranim površinama biće skinuti, osim ako se ne javi onaj koji ih je zasejao i plati zakup. To se u praksi uglavnom ne dešava, jer uzurpator plaća trostruki iznos zakupa i može da dobije tri godine pasivnog statusa ukoliko se utvrdi da je to uradio namerno.

Procenjuje se da je bespravno zasejano od 10 do 20 hektara, a dobar deo državne zemlje je pod parlogom, skoro 90 odsto peskovitih površina.

– Granični pojas od Tavankuta, gde imamo više od 100 hektara državnog zemljišta, većina stoji u parlogu, zatim Tresetište, Kelebija, na Paliću oko podruma, Hajdukovo, peskovite površine pored granice i  Bački Vinogradi – ističe Ostrogonac.

U subotičkom ataru postoji 12.000 hektara državne zemlje koja se koristi kao poljoprivredno zemljište, a u planu lokalne samouprave je pronalazak rešenja za peskovite površine pod parlogom koje bi se mogle izdati u dugoročni zakup od 20 do 30 godina. Iako je prema preporuci Ministarstva zakup dugo bio moguć samo na period od jedne godine, stočari će od ove godine moći dobiti zemlju na period od jedne do osam godina.