Portal pametne poljoprivrede

Sadržaj mlečne masti je jedan od najvažnijih faktora u proizvodnji mleka, pošto od nje zavisi cena mleka. Sadržaj mlečne masti zavisi od rase, nasledne osnove, faze laktacije ali u velikoj meri i od ishrane.

Obično obroci koji izazivaju porast mlečnosti za posledicu imaju smanjenje mlečne masti: veća količina koncentrovanih hraniva; promene koje izazivaju poremećaj u fermentaciji celuloze, smanjuju proizvodnju sirćetne kiseline; fino mlevenje kabastih hraniva; fino mlevenje silaže.

Najefikasniji način za dobijanje mleka željene masnoće je ishrana krava dovoljnim količinama kvalitetne kabaste hrane. Dodavanjem manjih količina sena zelenoj hrani može se ublažiti ili sprečiti opadanje sadržaja mlečne masti.

Potreban sadržaj masti u obroku krava kreće se od 6 do 8 odsto u suvoj materiji obroka. Obrok krava bez dodatih masti sadrži oko 3% masti. Visok nivo dodatih masti može da smanji svarljivost sirove celuloze u rumenu. Zato se obroku dodaju masti koje su zaštićene od razlaganja u rumenu.

Promena sadržaja proteina u mleku putem ishrane je manja u odnosu na mlečnu mast jer: prirodna varijacija je mala; nisu dovoljno poznati faktori koji utiču na sintezu proteina.

Količina konzumirane hrane utiče na procenat proteina u mleku. Veći je uticaj ako je konzumacija mala. Za svaki 1 % povećanja proteina u obroku povećava se i procenat proteina u mleku. Dodavanjem masti u obroku smanjuje se procenat proteina u mleku. U cilju povećanja sadržaja proteina u mleku, treba ishranu prilagoditi tako da se ostvari maksimalna sinteza proteina.

Izvor:PSSS