Portal pametne poljoprivrede

Dragomir Ivanović iz Pančeva jedan je od retkih proizvođača špargle, povrća koje, za razliku od evropskih trpeza na našim retko nalazi mesto, a koje ima ogromnu šansu i opravdanu mogućnost da zazume značajniji broj hektara na njivama i povrtarima obezbedi lep profit. 

Ako bismo pratli primer povrtara u Hrvatskoj, mogli bismo za nekoliko godina značajno podići i upotebu u domaćinstvima i proizvodnju ove izuzetno korisne kulture koja može da donese zaradu proizvođačima, a stručnjaci kažu da bismo brzo mogli ući i u izvoznički posao.

Dragomir Ivanović, s puno entuzijazma, upravo na tome radi godinama unazad – bogato znanje i umeće u proizvodnji špargle nesebično deli ne bi li doprineo povećanju proizvodnje i ne bi li informisao potrošače o blagodetima ove biljke. Sada inicira udruživanje proizvođača špargle u Srbiji, kao prvi značajniji korak ka organizovanom i većem uzgoju i kvalitetnijoj edukaciji poljoprivrednika.

Kako kaže  u razgovoru za Agrosmart, i grupa proizvođača okupljenih preko društvenih mreža svakodnevno raste, a raste i tražnja špargle u Srbiji.

-Uložio sam osam godina rada da odgajim zasad, upoznam i proučim biljku i sorte, organizujem proizvodnju rasada i napravim prvi kuvar. Povrtari koji se bave proizvodnjom špargle u Srbiji, bilo da imaju manje ili veće zasade, naravno, nastoje da tu proizvodnju uvećaju, do profitabilnosti. Da bi to postigli, potrebno je da obezbede kvalitet, kvantitet i kontinuitet proizvodnje – ukazuje Ivanović.

Naglašava da se to može mnogo brže i lakše ostvariti ako svi rade zajedno i udruže napore u planiranju, nabavci, uzgoju, prodaji, distribuciji i razvoju proizvodnje špargle u Srbiji.

-Reč je o dugogodišnjem projektu, za 15 godina najmanje, i o velikoj šansi za male proizvođače, pre svega porodična gazdinstva. Ova zima, 2020/2021. može nam pružiti potrebno vreme da uradimo obuku, proučimo literature i iskustva, uradimo biznis planove, pripremimo zemljište, mehanizaciju, sadnice i ostale uslove, da bismo u 2021. organizovali rad u zasadima – kaže naš sagovornik.

Dodaje da bi prvi korak bi da se formira grupu onih koji žele da proizvode šparglu za tržište, potom da se uspostavi evidencija, organizuje obuka i urade planski dokumenti. Potrebno je da se prikupe podaci o našim resursima: zemljištu, lokacijama, veličini sadašnjih i planiranih zasada, potreba u sadnicama i reprometerijalu, osnovnim ciljnim grupama za prodaju itd. Već ovog meseca bi, kako kaže, bio organizovao seminar o proizvodnji špargle, kroz rad udruženja a u narednoj godini bi se pokrenule prve akcije.

Uz poziv zainteresovanim da se prijave na adresu [email protected], Ivanović naglašava da Srbija, posebno Banat, Pomoravlje i Posavina imaju izuzetne agroekološke uslove za gajenje špargle.

-Gajenje svoje špargle je mnogo jeftinije nego kupovati je u prodavnici, gde je skupa, a pošto brzo odrveni, kvalitet one iz uvoza kratko traje za upotrebu. Može biti dopuna kućnog budžeta prodajom u lokalu, ili izvor visokog profita za poljoprivredno gazdinstvo – poručuje on.

Špargla je, navodi, veoma hranljiva: odličan je izvor vitamina K, folne kiseline, vitamina B1, vitamin B2, vitamina C i drugih vitamina, a uz to je probiotik, prebiotik i afrodizijak.

-Ukusna je. Jede se sirova, blanširana, pržena, pečena, kuvana. Može biti predjelo, glavno jelo, prilog mesima, plodovima mora, ribi, salata, lagana zakuska, u varivima i čorbama, sa testeninama, pečena u testima. To je višegodišnja biljka, uživaćete decenijama koje dolaze, svakog proleća, 20 godina. Špargla se može kontinuirano brati u periodu od dva meseca, 8 – 10 nedelja, svakog proleća – kaže Ivanović, na čijem se imanju gaji i rasad i koren špargle.

Naročitu vrednost ova povrtarska kultura ima zbog toga što se gaji organski, bez herbicida i pesticida, a bolesti je, praktično, ne napadaju. Prilagođava se svakom zemljištu i klimatskim uslovima, ako se odabere adekvatna sorta.

Naš sagovornik napominje da se špargla na velikim površinama gaji u oko 60 zemalja širom sveta te da se biljka lako prilagođava svim vremenskim uslovima i obradi zemljišta. Među glavnim proizvođačima belih i zelenih špargli u Evropi su Nemačka i Španija. Grčka je, recimo, tokom osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka dobila jak impuls od nemačkih uvoznika špargle. Grčki povrtari obradili su 9.000 hektara za uzgoj ove kulture, a nakon pomoći Svetske banke, ekspanzija u proizvodnji je nastavljena.

Iskustva iz Hrvatske takođe su pozitivna. Špargla ni na hrvatskim njivama nije bila značajnije prisutna do pre nekoliko godina a u poslednje vreme proizvodnja je proširena na 200 hektara, od toga čak 120 hektara u Vukovarsko-sremskoj županiji. Hrvatski proizvođači okupljeni u udruženju “Vinkovačka šparoga” izneli su za medije podatak da se po hektaru špargle može zaraditi oko 3.300 evra, što je višestruko isplativije od proizvodnje pšenice ili kukuruza.

Ivanović ima finansijske proračune koji ukazuju na mnogo veći profit od onoga koji tvrde u Hrvatskoj, čak i do 15.000 evra po hektaru, a vrlo rado će pomoći svakom članu udruženja da uradi sopstveni, realan finansijski plan. Najveća šansa proizvođača špargle je u brzom rastu tražnje na tržištu,  oko 30 odsto godišnje.

S. G.