Portal pametne poljoprivrede

U procesu od branja voća do zavrtanja poklopca na teglicama učestvuje čitava porodica Šinka iz Knjaževca. Pravljenjem slatke zimnice počeli su da se bave prošle godine, a od tada svako ima svoje zaduženje: Vineta kuva, njen suprug Negovan nabavlja i bere plodove, a sin Nemanja zadužen je za reklamiranje i odnose sa kupcima.

Gotovo da ne postoji cvet ili plod od kog ovo domaćinstvo ne pravi poslastice. Kako kažu, njihovi proizvodi nastaju zajedno sa prvim vesnicima proleća, a svake godine trude se da na tržište stave nove ukuse.

„Prvo na redu svake godine nam je slatko od ljubičice. Nakon toga sledi slatko od jorgovana i bagremovog cveta, a potom slatko od majskih ruža. Pored toga pravimo i slatko od domaćih jagoda, belih trešanja, običnih trešanja, višanja, šumskih jagoda, ribizli i čak slatko od lubenice i šargarepe“, navode iz Šinkine teglice, „pravimo i voćne namaze od domaćih jagoda, mešane domaće jagodine i maline, mešane kruške i breskve, namaz od kajsija, višanja, domaćih i divljih kupila i tako dalje…“

U čitavom izobilju i raskošu voćnih ukusa, kupci ipak imaju svoje favorite. Oni se, prema rečima naših sagovornika, baziraju na tome iz kog kraja potrošači dolaze, odnosno kakvo voće u tim krajevima ne sazreva:

„Sladokusci najviše traže šumske plodove kojima je bogata Stara planina. Mnogi kupci koji dolaze iz drugih krajeva Srbije nemaju voće koje raste kod nas, na primer divlje maline koje su specifične po tome što rastu na velikoj nadmorskoj visini. Uvek vole da probaju nešto novo, a kada probaju uvek se vraćaju.“

Koje slatko je Vaše omiljeno?

„Teško je izdvojiti jedan proizvod, jer svaki naš proizvod je specifičan na svoj način. Neko više voli šumske plodove, neko tradicionalne. Slatko koje se izdvaja bilo bi slatko od ribizle. To je slatko koje se nekada davno u našim krajevima iznosilo samo u posebnim prilikama. Kada su domaćini hteli da gostu ukažu posebnu čast, iznosili su slatko od ribizle da se posluži. One su nekada bile skupe i bilo ih je teško naći, tako da se ovo slatko pakovalo u male teglice i čuvalo na skrivenim mestima. Danas je drugačija situacija. Ribizla je dostupnija i lakše se nalaži, ali slatko retko ko pravi.

Svako od nas ukućana ima svoje omiljeno slatko. Ja, kao neko ko ih sprema, najviše volim voćni namaz od divljih malina. Imaju poseban ukus i miris i kada otvorite teglicu šumskih malina, cela kuća zamiriše na maline“, ističe Vineta Šinka.

Zašto su Vaši proizvodi posebni?

„Naše voće nije hemijski tretirano, jer mi ne proizvodimo velike količine, već koliko rodi, toliko prerađujemo! Naši proizvodi pravljeni su isključivo od voća, vode i šećera, bez dodatnih zaslađivača, konzervansa, limuntusa i drugih dodataka. Svi naši proizvodi su pasterizovani i rok trajanja im je minimum dve godine uz adekvatno čuvanje.

Moramo da naglasimo da proizvodimo voćne namaze koji su u mnogo razlikuju od džemova. Voćni namazi se prave sa mnogo manje šećera, u njih ide preko 70% voća, a i mnogo manje se kuvaju. Na taj način ostaje više hranljivih sastojaka, kao i komadića voća. Zbog toga imate utisak da uvek jedete sveže voće.“

Da li je proizvodnja slatkog hobi vaše porodice ili ipak prerasta u biznis?

„Ovim poslom počeli smo da se bavimo iz ljubavi. U početku smo pravili slatku i slanu zimnicu samo za naše potrebe. Kako smo dobijali sve više pohvala za naše proizvode od prijatelja, počeli smo da proizvodimo i za prodaju. U početku smo proizvodili male količine, ali kako je sve više ljudi naručivalo naše proizvode i kako se sve više njih vraćalo, povećavali smo količine.

Zarada postoji, ali ona nije velika, a i nama zarada nije u prvom planu. Bitno nam je da budemo u plusu, a najbitnije da radimo ono što volimo i da uživamo u onome što radimo. Volimo da usrećujemo ljude!“

Zašto je važno kupovati kod malih proizvođača? Zašto su ovi proizvodi zdraviji od komercijalnih koje srećemo u supermarketima?

„Najvažnija stvar koja razlikuje male i velike proizvođače je razlika u načinu proizvodnje. Mali proizvođači proizvode mnogo manje količine koje prave od domaćeg voća iz sopstvene radinosti. Oni znaju da prepoznaju kada je voće zaista zrelo i kada je najbolje za pravljenje ostalih proizvoda. Mali proizvođači koriste stare recepture i izrađuju ručno, a dosta njih svoje proizvode sprema isključivo na šporetima na drva.

Kod velikih proizvođača najčešće je sve suprotno. Sve se radi mašinski i bitna je količina. Voće se nabavlja po jeftinijim cenama od neproverenih proizvođača.

Kada bi mali proizvođači pokušali da proizvedu ogromne količine, oni to ne bi mogli, jer sve rade ručno i sa ljubavlju. Tako su i sve teglice pune ljubavi!“

Međutim, veliki problem sa kojim se mali proizvođači suočavaju jesu vremenske neprilike, a nemali broj njih zavisi od toga da li će godina biti povoljna ili ne:

„Mi u potpunosti zavisimo od priode jer je voće domaće i neprskano.  Nekad se desi da zbog loših vremenskih uslova neko voće ne opstane, pa smo samim tim i mi uskraćeni da proizvodimo. Ipak, možemo da se pohvalimo da ove godine nudimo više od deset različitih slatka i desetak voćnih namaza u različitim gramažama!“

Vanja Velisavljev