Koliko je žitarica otpremljeno iz Ukrajine i šta je s cenama hrane?
Rusija je saopštila da suspenduje sporazum koji je Ukrajini omogućio da nastavi izvoz hrane iz svojih crnomorskih luka.
Kako piše BBC, u julu je dozvolila je brodovima da izvoze žito i drugu hranu iz ukrajinskih luka kroz bezbedan koridor u Crnom moru u ostatak sveta.
Brodovi su nastavili da koriste koridor, ali ruska najava je podigla međunarodne cene hrane.
Koliko je hrane dopremljeno iz Ukrajine?
Nakon što je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, njena mornarica je uvela blokadu ukrajinskih crnomorskih luka, zarobivši oko 20 miliona tona žitarica namenjenih za izvoz unutar zemlje, zajedno sa drugim namirnicama kao što su kukuruz i suncokretovo ulje, podseća BBC u analizi.
Pošto je Ukrajina jedan od najvećih svetskih izvoznika hrane, to je izazvalo porast cena hrane širom sveta.
Međutim, dve strane su 22. jula potpisale inicijativu za Crno more, čime je omogućen bezbedan koridor za brodove.
Prvi brod je iz Ukrajine isplovio 1. avgusta, a do 28. oktobra, preko Crnog mora je izvezeno više od 9,3 miliona tona hrane, prema UN.
Ukrajina je u septembru izvezla četiri miliona tona hrane preko Crnog mora. Pre invazije Rusije, isporučivala je pet miliona tona svakog meseca. Jedan od razloga zašto izvoz nije dostigao predratni nivo je taj što mnoge kompanije odbijale da pošalju svoje teretne brodove u Crno more.
„Još se plaše da će njihovi brodovi udariti u minu ili da ih napadnu Rusi“, kaže Dejvid Osler, iz brodarskog časopisa Lloid’s List.
Rusija je u subotu objavila da će se povući iz sporazuma i da je isporuka iz ukrajinskih luka obustavljena. Međutim, u ponedeljak su ponovo krenuli brodovi natovareni životnim namirnicama.
Gde je hrana poslata?
Deo hrane je otišao direktno u najsiromašnije zemlje na svetu, a deo je poslat u zemlje u kojima su ljudi u opasnosti od gladovanja, u okviru programa UN za humanitarnu pomoć.
Međutim, podaci UN pokazuju da je najveći deo ukrajinske hrane izvezene u poslednja tri meseca otišao u Španiju, Tursku, Italiju, Kinu i Holandiju.
U predratnim godinama, najveći uvoznici ukrajinske pšenice bili su Egipat, Indonezija i Bangladeš.
UN su u septembru saopštile da je nešto manje od 30 odsto otišlo u zemlje sa nižim prihodima, dok je 44 odsto poslato u zemlje sa visokim dohotkom.
Međutim, nastavak izvoza ukrajinske hrane širom sveta pomogao je u snižavanju međunarodnih cena hrane između jula i kraja oktobra, sudeći prema FAO indeksu cena hrane UN-a.
Kako je funkcionisao bezbedni morski koridor?
Rusija i Ukrajina potpisale su sporazume sa Turskom o uspostavljanju koridora od Odese i dve susedne luke do Istanbulskog moreuza.
Ovaj koridor je dugačak 310 nautičkih milja i širok tri nautičke milje. Ukrajinski brodovi vodili su brodove sa žitom u i iz luke kroz mine koje su postavile ukrajinske snage. Tursko osoblje pregledalo je brodove u potrazi za oružjem, na zahtev Rusa.
Ugovor je trebalo da istekne posle 120 dana, sredinom novembra, ali su postojale nade da će biti obnovljen.
Šta se sada dešava sa cenama hrane?
Rusija privremeno suspenduje sporazum o crnomorskom koridoru, rekavši da „neće moći da garantuje bezbednost“ brodova koji plove kroz njega.
Kaže se da je brod koji je koristio koridor bio uključen u napad na njegovu pomorsku bazu u Sevastopolju (iako UN kaže da nije bilo brodova u koridoru u vreme napada).
Teretni brodovi nastavljaju da koriste koridor, nakon što su Ukrajina, Turska i UN uverile brodarske kompanije da će koridor i dalje biti bezbedan.
Međutim, svetska cena pšenice na svetskim robnim berzama skočila je za preko 5 odsto, a kukuruza za dva odsto, prvog dana trgovanja na prehrambenim berzama nakon što se oglasila Rusija.
Smatra se da mnogi trgovci kupuju dodatne zalihe žitarica i kukuruza u slučaju da Rusija odluči da preduzme dalje mere za zatvaranje crnomorskog koridora.
Kako bi Ukrajina mogla da izvozi hranu bez korišćenja Crnog mora?
Kada je Rusija blokirala ukrajinske luke nakon svoje invazije u februaru, Ukrajina je pokušala da izveze što više proizvoda kopnom, koristeći kamione i vozove.
EU je uspostavila „koridore solidarnosti“, kako bi ukrajinsko žito moglo da se otprema iz luka na Baltičkom moru, kao i iz rumunske luke Konstanca.
Međutim, nedostatak putnih i železničkih kapaciteta znači da Ukrajina može da izvozi najviše 10% svog žita kopnom.