banner-image

Inovativno selo u trci za najbolju tehnološku inovaciju, prijave do 5. maja

Ove godine, u okviru Takmičenja za najbolju tehnološku inovaciju, organizovano je nadmetanje u posebnoj kategoriji – Inovativno selo. Timovi koji dolaze iz ruralnih područja svoju inovaciju mogu da prijave do 5. maja do 20 časova, a u takmičenju mogu da učestvuju i oni koji se bave poljoprivredom, odnosno preradom poljoprivrednih proizvoda, i oni koji se bave zanatima, pružaju usluge ili imaju visokotehnološki proizvod u bilo kojoj oblasti.

Uz kategoriju Inovativno selo, takmičiće se i timovi u kategoriji Realizovane inovacije. Ovogodišnji početni nagradni fond u ove dve kategorije je pet miliona dinara. 

Na Najboljoj tehnološkoj inovaciji (NTI) mogu učestvovati timovi sastavljeni od najmanje tri člana, koji mogu biti fizička ili pravna lica u kategoriji Realizovane inovacije. Pravo učešća na Takmičenju u kategoriji Inovativno selo imaju timovi sastavljeni od najmanje tri predstavnika istog ili različitih sela (mesnih zajednica), i to fizičkih i/ili pravnih lica. Članovi tima trebaju da imaju prebivalište na teritoriji sela, a pravna lica sedište. Svako selo može biti predstavljeno sa više timova. Timovi prijavljuju učešće popunjavanjem elektronskog formulara putem veb sajta www.inovacija.org

– Posebno želimo da se obratimo onima koji žive, rade i stvaraju na selu, imaju neku proizvodnju ili pružaju usluge. Želeli smo da im pomognemo da se, prijavivši se za Takmičenje za najbolju tehnološku inovaciju, uključe u red od preko 10.000 učesnika koji su do sada kroz NTI prošli, a koji su na samom takmičenju pre svega dobijali znanje. Jer, ovo takmičenje samo u nazivu ima reč takmičenje, a zapravo je jedno veliko sticanje znanja i to upotrebljivog znanja koje se na drugim mestima ne može tako u kompletu steći i zaokružiti. Kroz tu formu učenja i sticaja znanja se zapravo proverava spostvena inovacija, objašnjava u razgovoru za Agrosmart koordinator Takmičenja za najbolju tehnološku inovaciju i idejni tvorac kategorije Inovativno selo profesor dr Dragan Povrenović.

Profesor dr Dragan Povrenović: Ovo takmičenje samo u nazivu ima reč takmičenje, a zapravo je jedno veliko sticanje znanja

Kako kaže, zahvaljujući jedinoj pozitivnoj stvari koja je proistekla iz pandemije, a to je zum komunikacija, ceo sistem osmišljen je tako da učesnici ne gube ni trenutak radnog vremena, budući da se u slobodno vreme organizuju obuke i treninzi, odnosno cela komunikacija sa takmičarima.

 

Na pitanje šta je osnovni moto Inovatinog sela kaže da je to nastojanje vrhunskih eksperata koji stoje iza Takmičenja da pomognu žiteljima selu da unaprede proizvodnju, usluge, da povećaju svoje znanje ali i da se osete paženim, da znaju da neko misli na njih i daje im podršku.

-Često su, pogotovo u tim fazama kada čovek želi nešto da plasira na tržište prvi put ili ima proizvodnju koju želi da unapredi, dobra reč i dobar savet od presudne važnosti. To bude i te kako veliki podstrek za korak na željeno tržište, jer kad je reč o inovacijama, tržište se podrazumeva. Svi naši treneri su eminentni stručnjaci u svojim oblastima. Iskustvo i znanje i ceo taj zaokruženi sistem koji smo stvarali punih prethodnih 18 godina daje nam za pravo da organizujemo i okupimio one koji žive na selu, imaju inovaciju u vidu proizvoda, usluge, tehnologije i voljni su da naprave korak dalje – kaže Povrenović.

Objašnjava da je jedini uslov za prijavu na takmičenje da se napravi tim. Taj tim može biti sastavljen od članova porodice, to mogu biti prijatelji, rođaci… Na vođi tima je da traži najbolju kombinaciju za sebe,  da uključi najbolje ljude koji će mu pomoći da inovaciju realizuju do kraja.

Ništa ne raste na Terazijama

Važno je napomenuti da nije reč o idejama, ne mogu se timovi prijaviti samo sa idejom. Podrazumeva se da timovi već imaju neki proizvod, tehnologiju ili uslugu, od poljoprivrednog proizvoda do malih zanata.

-To može biti i visoka tehnologija. Želimo da pokažemo da živeti na selu nije nikakav hendikep već može biti velika prednost. Hoćemo da motivišemo i druge da stvaraju i rade na selu i da u svom okruženju koriste resurse. Ništa ne raste na Terazijama, sve što imamo se nalazi izvan velikih centara. Želimo zapravo da motivišemo ljude da koriste sopstvene resurse – naglašava Povrenović i navodi primer objekta u srcu Šumadije u kojem se stvara visoka tehnlogija za jednu firmu. – Važna je dislokacija proizvodnih pogona. Na tome treba sistemski raditi. Hoćemo da napravimo više tih jezgara, centara oko kojih će početi da se okupljaju oni koji će tu videti neke svoje uzore i primere dobre prakse koji mogu da im posluže.

Tokom promocije do 5. maja širom Srbije, u saradnji sa lokalnim samoupravama, tim Najboljih tehnoloških novacija, nastoji da okupi i privrednike koji će pomoći učesnicima u Inovativnom selu.

-Nadam se da će privreda i lokalne samouprave pomoći da sve te regione probudimo i razmišljamo kako da ih zajedno unapredimo. Na selu postoji veliki broj vrednih ljudi koji su podrška drugima i zahvaljujući kojima te sredine opstaju i razvijaju se – kaže Povrenović.

Takmičenje za najbolju tehnološku inovaciju promoviše preduzetnički način razmišljanja i ponašanja tako što učesnicima daje podršku, edukativnu i finansijsku.

Do sada su dodeljene nagrade u vrednosti od 99,5 miliona dinara, osnovano je 88 preduzeća, učestvovalo je 3.305 timova, održano je 485 treninga i obuka koje je pohađalo preko 10.100 ljudi –  istraživača, visokotehnoloških kompanija, studenata, inovatora. Napisano je više od  1.200 biznis i marketing planova, i poslovnih modela, angažovano je 384 recenzenta.

S. G.