Branislavu Gulanu uručena nagrada Štajerskih novina za životno delo
Po odluci žirija Štajerskih novina iz Maribora, kome je predsedavao Rade Bakračević, osnivač, vlasnik, direktor i glavni urednik, na 63. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu AGRA u Gornjoj Radgoni, 24. avgusta 2025. godine, uručena je nagrada za životno delo Branislavu Gulanu (1953), analitičaru i publicisti iz Novog Sada.
Dobitnik je više desetina priznanja u novinarstvu bivše Jugoslavije i regiona, sa hiljadama priloga tokom više od pet i po decenija rada.
Višedecenijski rad i priznanja
Branislav Gulan je član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, Konventa EU – Mreže za ruralni razvoj, kao i Udruženja novinara Srbije. Više od pola veka posvetio je selu i seljacima, istražujući ekonomske i društvene aspekte života na selu.
Autor je više knjiga i višestruki dobitnik nagrada za životno delo. Samo u poslednjih nekoliko godina dobio je priznanja Društva novinara Vojvodine i novih medija, međunarodnu nagradu Zlatno pero Štajerskih novina, kao i Zlatnu značku Kulturno-prosvetne zajednice Srbije.
Njegova knjiga „Ruralne sredine u Srbiji – Spasavanje sela i države“, objavljena 2019. godine u izdanju „Prometeja“, proglašena je najboljim autorskim delom i projektom te godine.
Poruke iz novinarstva
Govoreći o svom radu, Gulan naglašava da je istina uvek u prvom planu:
„U novinarstvu sam više od pola veka. Prošao sam komunizam, socijalizam i turbulentna vremena raspada Jugoslavije. Bilo je uspona i padova, zadovoljstva i problema. Ali, naučio sam još u kući ‘Borba’ da je u ovom poslu istina najjača.“
Posebno ističe da su novinari kroz istoriju češće bili napadani nego nagrađivani, ali da je osnovno pravilo profesije ostalo isto – čuvati istinu i prenositi je javnosti.
Rad na selu i za selo
Kao analitičar i publicista, Gulan je posvećen pitanjima ruralnog razvoja Srbije. Upozorava da od ukupno oko 4.720 sela u Srbiji, njih 1.200 ima manje od 100 stanovnika i da će nestati u narednoj deceniji. Prema podacima RZS, do 2052. godine moglo bi da nestane i do 3.000 sela, a broj stanovnika Srbije da padne na 5,2 miliona.
Svojim istraživanjima, knjigama i javnim nastupima Gulan nastavlja da ukazuje na važnost spasavanja sela i opstanka srpskog agrara.