Procena EK: Posle pandemije suočavanje sa ekonomskom krizom
Očekuje se da ekonomski pad zbog COVID-19 bude veći nego za vreme globalne krize 2009, sudeći prema dokumentu Evropske komisije u koji je imao uvid EURACTIV.
Pandemija i mere preduzete kako bi se sprečilo širenje virusa zaustavile su ekonomiju u većini članica EU – fabrike su privremeno zatvorene a tražnja u sektorima poput maloprodaje i turizma osetno je pala jer su vlade naložile građanima da ostanu kod kuće zbog korona virusa.
Komisija još ne procenjuje za koliko će zbog svega toga opasti evropska ekonomija jer epidemija nije dostigla vrhunac.
Međutim, u internom dokumentu EK od 30. marta već se vidi da bi posledice epidemije korona virusa mogle da budu još teže nego za vreme finansijske krize pre deset godina.
„Kada se uzme u obzir razmera poremećaja na strani ponude u proizvodnim kapacitetima zemalja i u globalnom lancu (uključujući i unutar i van EU), razumno je očkivati da ova kriza bude dublja nego ona 2009“, navodi se u dokumentu.
Posledice pandemije zavisiće od trajanja mera usvojenih sa ciljem zauzdavanja širenja bolesti, navela je Komisija.
U internom izveštaju EK ukazuje se da se glavni ekonomski uticaj premestio sa indirektnih efekata prekida u međunarodnom lancu snabdevanja, gde je bio u vreme kada je kriza bila u Kini, na prekid ekonomskih aktivnosti koje nisu od ključnog značaja u zemljama širom sveta, posebno u Evropi.
Ti efekti na strani tražnje, i na EU i na tržištima van EU, postepeno jačaju pri čemu su među prvim pogođenim sektori transporta, turizma, usluga keteringa…
S obzirom da se u bližoj budućnosti ne očekuje poboljšanje, više se ne razmatra brz oporavak, u obliku slova V.
„Razvoj situacije ukazuje na tešku globalnu krizu tražnje. Dok proizvodna postrojenja u Kini idu ka „vraćanju u normalu“, međunarodni indikatori ekonomskih aktivnosti se ne vraćaju na prethodne nivoe“, navodi se u tekstu.
Pored toga, Komisija upozorava da će širenje virusa u SAD, zemlji sa najviše slučajeva inficiranih korona virusom, „verovatno prolongirati uticaj krize, moguće do leta“.
Takođe su mogući i novi problemi. „Uticaj drugog talasa posledica koji može biti pokrenut neizvesnošću i finansijskim gubicima u ovoj fazi ne može da se proceni“, piše u dokumentu.
Pošto se kriza nastavlja, očekuje se da se šteta iz realnog sektora prenese na finansijski.
Zbog toga nacionalne vlade treba u bliskoj budućnosti da usvoje dodatne mere. Komisija smatra da će „možda biti potrebna“ nacionalizacija kompanija u vitalnim sektorima, barem privremeno, dok će u druge kompanije i sektore možda morati da se „ubrizga“ dodatni kapital.
EK međutim upozorava na pružanje likvidnosti kompanijama u problemima, preopterećenim „lošim zajmovima“.
Do sada su evropske zemlje usvojile paket fiskalnih stimulansa u visini od, u proseku, 2% nacionalnih BDP (oko 240 milijardi evra za zemlje zone evra) i obezbedile likvidnost od oko 13%. Međutim, Evropska centralna banka (ECB) upozorila je da će stimulansi možda morati da budu dvostruko veći, da dostignu oko 4% BDP.
Članice EU su zbog pandemije usvojile mere sa ciljem da ojačaju javne usluge, posebno u zdravstvu. Takođe nude direktnu ili indirektnu podršku prihoda za radnike i obezbeđuju likvidnost kako bi pomogle firmama, uglavnom u vidu odlaganja plaćanja poreza.
Odobrena je i pomoć na nivou EU i na nacionalnim nivoima za pogođene sektore, posebno za mala preduzeća.
Članice sada rade na većem evropskom paketu za oporavak koji bi mogao da uključi Evropski stabilizacioni mehanizam, spasilački fond EU.
Sastanak Evrogrupe, koju su lideri EU zadužili da nađe rešenje, biće održan 7. aprila a o rezultatima će izvestiti lidere kasnije te nedelje.
Izvor:EURACTIV