Portal pametne poljoprivrede

Srbija se može pohvaliti idealnim prirodnim uslovima za uzgoj useva, voća i povrća. Međutim, kako to uvek biva, idealnu sliku kvare mnogobrojni rizici. Jedne donosi sama priroda posla i rad pod nebom, a drugi su uslovljeni nesređenim tržištem i često nefer uslovima trgovine koji poput senke prate poljoprivredne proizvođače. Mladi zbog toga ne vide perspektivu teškog rada na selu i svoju koru hleba pokušavaju da pronađu u gradovima i inostranstvu. Ipak, tu i tamo se izdvoje svetli primeri poljoprivredne prakse. Proizvodnja maka postaje sve zanimljivija i zato smo razgovarali sa trećom generacijom poljoprivrednika koji se bave upravo ovom proizvodnjom.

Marina Odrejov živi i radi u malom selu nadomak Zrenjanina, po imenu Aradac. Završila je Ekonomski fakultet, smer Agrarna ekonomija i agrobiznis sa čvrstom odlukom da ostane na porodičnom imanju i bavi se proizvodnjom maka.

– Moji roditelji se čitav svoj život bave poljoprivredom i ja živim na poljoprivrednom gazdinstvu koje smo nasledili od bake i deke, a koje smo tokom godina proširili napornim radom i trudom. Moji roditelji nikad nisu bili zaposleni izvan poljoprivrede, nekako su se vodili time da je lepše i efektivnije raditi za sebe – priča nam Marina.

Kako sama kaže, njihovo gazdinstvo se bavi proizvodnjom maka od kada zna za sebe. Baka je proizvodila najpre manje količine za njihove potrebe, da bi se kasnije proizvodnja povećala na jutro-dva. Od pre par godina mak je zauzeo oko 20 jutara njihove zemlje i tu ne misle da se zaustave.

Može li da se živi od maka?

Porodica Odrejov proizvodi jesenji plavi mak, jer se pokazao odličan u smislu prinosa, ukoliko su povoljni vremenski uslovi. Gaje i beli mak, ali je on mnogo zahtevniji što se tiče proizvodnje, jer traži savršene vremenske uslove, kaže naša sagovornica. Za setvu koriste svoj setveni materijal, a obično potroše oko 1kg semena po jutru.

Što se tiče rizika, ova godina je bila pravi primer. Suša je ostavila posledice na većinu biljnih kultura, pa tako i na mak. Ni prošla zima nije bila povoljna, kaže naša sagovornica, što je dovelo do toga da im od očekivanog prinosa ostane svega nekih 40%, što je daleko lošije od prethodnih godina.

– Pošto je jesenja setva, čak i samo nicanje zavisi od vremenskih uslova. Ako je hladna i suva zima teško će da opstane, a proizvodnju mogu ugroziti i insekti, pa ga moramo tretirati sa insekticidima – objašnjava nam Marina.

Od maka može dobro da se zaradi, ali porodica mora da osigura svoj opstanak i u godinama koje su nepovoljne po ovu kulturu. Zato se Odrejovi, pored maka, bave i uzgojem ratarskih kultura kao što suncokret, kukuruz kokičar, žitarice… Trude se da diverzifikuju celokupnu proizvodnju kako bi umanjili rizike koji prate samu proizvodnju, ali i tržište poljoprivrednih proizvoda.

Berba i skladištenje maka

– Mak „skidamo“ kombajnom, zato što za tu površinu treba jako puno radne snage koju je skoro nemoguće naći. Kombajn nam se pokazao kao dobar način, jer dosta štedi vreme i novac. Mak se „skida“ sredinom jula. Nakon berbe, mora skoro isti dan da se radi provetravanje zbog prljavštine koju kombajn pokupi i kako ne bi bilo vlage. Mak je sam po sebi suv, tako da nema potrebe za dodatnim sušenjem. To radimo dva do tri puta na našem sektoru kako bismo dobili čist mak koji može dugo da stoji, a da nema ukus gorčine. Sve radimo u sklopu gazdinstva (čišćenje, skladištenje) i nemamo dodatnih troškova u tom smislu – objašnjava nam Marina.

Mak ili voliš ili ne, nema sredine

Određenu količinu maka prodaju otkupljivačima, a ostalo se prodaje direktno kupcima, na pijaci, raznim malim bazarima, vašarima… Svoj brend su nazvali „Šerbetovo zrno“.

– Dugo nismo znali kako naš mak da predstavimo tržištu. Znali smo koncept, ali za ime nismo mogli nikako da se odlučimo. Hteli smo da nekako bude vezan za porodicu. Šerbetovo zrno je nastalo iz nadimka koji je imao naš deda, a svi u selu su znali ko je Šerbet – kaže Marina.

Mak prodaju u zrnu, a kupili su i poseban mlin za mlevenje. Pokazalo se kao odlična investicija, kaže naša sagovornica, jer kupci mogu u svakom trenutku da poruče sveže mleveni mak, koji nije gorak kao u prodavnicama, nije vakumiran i zbog toga im se stalno vraćaju.

– Kupci su uglavnom ljubitelji maka. On je takav, ili ga voliš ili ne. Najviše ga kupuju žene koje spremaju poslastice od maka, mada imamo i dobar procenat muške populacije. Na moje iznenađenje, u poslednje vreme sve više nam se javlja omladina – otkriva nam Marina.

Cena varira u zavisnosti od tržišta, prinosa, ponuda i traženje. Ove godine je cena porasla, pa svoj mak u zrnu prodaju za 600-700 din po kg na malo, dok je mleveni oko 1.000 dinara za kilogram. Zarada naravno, varira iz godine u godinu ali, kako nam otkriva naša sagovornica, može se reći da je svakako veća za oko 50% u odnosu na ostale kulture.

Pored prisustva na pijaci i učešća na raznim mafiestacijama koje se organizuju tokom godine, cilj Marine i njene porodice je da organizuju redovnu dostavu u veće gradove, a imaju i planove za preradu maka.

– Proizvodnja maka ima svoje prednosti i mane. Jedna od glavnih prednosti, u odnosu na druge biljne kulture gde su velika ulaganja, a ne zna se ishod do poslednjeg momenta, ovde su bar ulaganja manja, pa je i rizik manji, a može lepo da se zaradi – zaključuje Marina za kraj razgovora.

Autorka: Tijana Todorović

Sagovornica i autorka fotografija: Marina Odrejov, Šerbetovo zrno