Portal pametne poljoprivrede

Srbija se ubrzano suočava sa dubokim klimatskim promenama koje iz temelja menjaju godišnja doba, vodne resurse, šumske ekosisteme i stabilnost poljoprivrede. Upozorenje je stiglo od profesora Geografskog fakulteta u Beogradu Aleksandra Valjarevića, koji za Politiku ističe da je zemlja ušla u potpuno novi klimatski režim.

„Voda postaje zlato“, naglašava Valjarević, ukazujući na presušivanje reka i ograničenost podzemnih zaliha. Prema njegovim rečima, poslednjih 60 godina predstavljaju prelomni period u kojem mediteranski klimatski uticaji sve snažnije prodiru u unutrašnjost Srbije. U Bačkoj, Deliblatskoj peščari, ali i delovima istočne i zapadne Srbije već su vidljive polupustinjske karakteristike.

Gubimo proleće i jesen, dobijamo „vreme ekstrema“

Analize pokazuju da Srbija postepeno gubi prelazna godišnja doba – jesen je kraća za oko 14 dana, a proleće za čak 17 dana. Ostaju dve izrazito naglašene sezone – leto i zima, uz sve učestalije vremenske ekstreme.

„Imamo praktično peto godišnje doba – vreme ekstrema“, upozorava Valjarević.

Ovakve promene direktno pogađaju poljoprivredu, naročito ratarsku i voćarsku proizvodnju, koje su u velikoj meri zavisne od dostupnosti vode i stabilnih vremenskih uslova.

Toplotni stres i manjak vode – ključni problemi za biljke

Predsednik Naučnog voćarskog društva Srbije dr Aleksandar Leposavić ističe da čak i najblaži klimatski scenariji predviđaju sve izraženije toplotne ekstreme, uz pad prinosa većine kultura za svaki stepen globalnog zagrevanja.

Poseban problem predstavljaju ekstremno visoke letnje temperature, naročito u popodnevnim satima, kada se visoka temperatura kombinuje sa niskom relativnom vlažnošću vazduha i jakim sunčevim zračenjem. Sve to dovodi do ozbiljnog deficita vode u biljnim tkivima.

„Obezbeđivanje dovoljne količine vode postaje najveći izazov za poljoprivrednike“, kaže Leposavić.

Nelegalno zahvatanje vode – problem koji se produbljuje

Zbog suše, mnogi proizvođači se odlučuju na bušenje bunara bez poštovanja hidroloških kriterijuma, ili koriste vodu direktno iz vodotokova, što je zakonom zabranjeno.

„U razvijenim zemljama ovakve prakse se strogo sankcionišu, a kod nas se često rade iz nužde“, upozorava Leposavić.

Rešenje nije u „selidbi“ kultura, već u znanju i održivosti

U javnosti se sve češće mogu čuti tvrdnje da se pojedine kulture moraju seliti na veće nadmorske visine, poput maline, ili da se smokva može gajiti širom Srbije. Međutim, Leposavić upozorava da takva uopštavanja nemaju naučno utemeljenje.

Umesto toga, rešenje vidi u primeni kompleksnih i održivih mera, među kojima su:

• pravilan izbor lokacije i kvalitetna priprema zemljišta

• korišćenje otpornijih i savremenih sorti

• zdrav i sertifikovan sadni materijal

• primena savremenih agro i pomotehničkih mera

• mreže i zaštitne strukture protiv sunca i grada

• redukovana obrada zemljišta

• upotreba mikoriznih gljivica za bolje usvajanje hraniva

• kontrolisana upotreba đubriva i pesticida

• gajenje pokrivnih useva u međurednom prostoru

„Bez razumevanja fiziologije biljaka, njihovog godišnjeg ciklusa i stanja zemljišta, nema uspešne adaptacije na klimatske promene“, zaključuje Leposavić.