Portal pametne poljoprivrede

Poljoprivrednici i oni koji žele da investiraju u svoje domaćinstvo radi razvoja seoskog i vinskog turizma ovu godinu treba da shvate kao godinu pripreme i da planiraju investicije, izjavio je savetnik za ruralni razvoj u Ministarstvu poljoprivrede Srbije Aleksandar Bogunović. On je novinarima na festivalu vina i skijanja Winterfest Ski & Wine festival 2015 na Kopaoniku rekao da će ministarstvo raspisati konkurs i navesti koje su dozvoljene investicije.

„Pojedinac ili udruženje koje na primer želi da razvija etno turizam do 30 kreveta, predložiće investicije koje su potrebne za njegovo domaćinstvo. A sada se može na sajtu ministarstva videti opis mera, šta čeka one koji žele da ulože u svoje domaćinstvo ili imanje“, rekao je Bogunović.
On je kazao da je taj projekat deo IPARD programa sa čijom realizacijom se kreće u 2016 godini, ali je naveo da je problem to što oni koji žele da investiraju moraju da imaju svoj kapital koji će kasnije biti vraćen u iznosu od 65 odsto.
„Problem je to što vi morate da imate svoj kapital za predloženu investiciju pa da tek onda tražite od ministarstva povraćaj sredstava u iznosu od 65 odsto. Investicija može biti do 300.000 evra“, rekao je Bogunović.
On je dodao i da je Ministarstvo poljoprivrede predlagalo lokalnim samoupravama da iznađu model kako pomoći kreditiranje poljoprivrednika jer nema garancijiskih fondova.
„Smatramo da je bolje ići kroz Garancijski fond, a ne na model da se subvencionišu kamate“, dodao je Bogunović.
Na festivalu, koji se danas završava, izlažu brojne vinarije iz Hrvatske, Slovenije, Makedonije, Bosne i Hercegovine i Srbije.
Učesnici festivala su rekli da se u Mađarskoj 70 odsto prizvodnje vina proda kroz vinski turizam i da Srbija ima potencijala da razvija taj oblik turizma.
Proizvođači iz Makedonije i Srbije agenciji Beta su rekli da su prethodnih godina dosta izvozili u SAD, a da je sada „pravi hit“ i novo izvozno tržište Kina.
 

Jojić-Novaković: Povezati vinare
 

Vinski turizam u Srbiji ima perspektivu, ali da je neophodno uraditi još dodatnih stvari kako bi ta vrsta turizma bila iskorišćena u punom kapacitetu, ocenili su danas prestavnik Turističke organizacije Srbije Pavle Đukić i izvršni direktor vinarije „Mačkov podrum“ iz Iriga Đurđica Jojić-Novaković.
Đukić je, na panel diskusiji o vinskom turizmu na trećem Zimskom festivalu vina koji se održava u hotelu „Grand“ na Kopaoniku, kazao da je za bilo kakvu analizu rezultata vinskog turizma u Srbiji potrebno imati tačne podatke kojima, kako je naveo, Srbija sada ne raspolaže.
„Osim podatka da u Srbiji postoji 800 vinarija nikakve druge podatke nemamo ni o broju poseta, ni o broju noćenja turista koji zbog vina posećuju Srbiju“, rekao je Đukić.
On je istakao da je država u poslednje četiri godine izradila nove turističke mape, a da je neophodno da se uradi dosta toga na edukaciji vinara i ljudi koji se bave tim turizmom, kao i na standardizaciji.
„Edukacija se, uglavnom, vrši na lokalnom nivou dok je standardizacija vezana za donošenje državnih propisa, a i jedno i drugo su bitni da bi se znalo na koji način pristupiti gostu i promovisati vinski i svaki drugi turizam“, konstatovao je Đukić.
Đurđica Jojić-Novaković je rekla da među poteze koji se mogu odmah uraditi na razvoju vinskog turizma spadaju udruživanje vinara i drugih pružalaca usluga koji se nalaze u neposrednoj blizini vinarija kako bi se stvorila što adekvatnija ponuda.
Po njenim rečima, potrebno je i mnogo veće korišćenje resursa Interneta i društvenih mreža.
„Otvaranje Tviter naloga košta nula dinara, a reklamiranje preko Fejsbuka je višestruko jeftinije od reklamiranja u nekim dnevnim novinama. Reklamiranjem preko Fejsbuka već se unapred targetira potencijalni korisnik“, rekla je Jojić-Novaković.
Ona je dodala da je, kada je reč o vinskom turizmu, neopravdano zapostavljen domaći gost jer, kako je pojasnila, stranci dođu i odu, a domaći gosti će dovesti svoju decu koja će jednog dana odrasti i koja će tada dovoditi svoje prijatelje, a kasnije i svoju decu na mesta koja su oni obilazili kada su bili mali.
Prema rečima Jojić-Novaković, na duže staze za razvoj vinskog turizma neophodno je popraviti infrastrukturu jer nam je pre svega saobraćajna infrastruktura vrlo loša, a kao primer uzela je saobraćajnicu između Iriga, kao jednog od centara vinogradarstva u Srbiji i manastira Krušedol, rekavši da na tom putu postoje deonice tako uske da se dva automobila ne mogu mimoići.

On je dodao i da je Ministarstvo poljoprivrede predlagalo lokalnim samoupravama da iznađu model kako pomoći kreditiranje poljoprivrednika jer nema garancijiskih fondova.
„Smatramo da je bolje ići kroz Garancijski fond, a ne na model da se subvencionišu kamate“, dodao je Bogunović.
Na festivalu, koji se danas završava, izlažu brojne vinarije iz Hrvatske, Slovenije, Makedonije, Bosne i Hercegovine i Srbije.
Učesnici festivala su rekli da se u Mađarskoj 70 odsto prizvodnje vina proda kroz vinski turizam i da Srbija ima potencijala da razvija taj oblik turizma.
Proizvođači iz Makedonije i Srbije agenciji Beta su rekli da su prethodnih godina dosta izvozili u SAD, a da je sada „pravi hit“ i novo izvozno tržište Kina.

Vinski turizam u Srbiji ima perspektivu, ali da je neophodno uraditi još dodatnih stvari kako bi ta vrsta turizma bila iskorišćena u punom kapacitetu, ocenili su danas prestavnik Turističke organizacije Srbije Pavle Đukić i izvršni direktor vinarije „Mačkov podrum“ iz Iriga Đurđica Jojić-Novaković.

Đukić je, na panel diskusiji o vinskom turizmu na trećem Zimskom festivalu vina koji se održava u hotelu „Grand“ na Kopaoniku, kazao da je za bilo kakvu analizu rezultata vinskog turizma u Srbiji potrebno imati tačne podatke kojima, kako je naveo, Srbija sada ne raspolaže.
„Osim podatka da u Srbiji postoji 800 vinarija nikakve druge podatke nemamo ni o broju poseta, ni o broju noćenja turista koji zbog vina posećuju Srbiju“, rekao je Đukić.
On je istakao da je država u poslednje četiri godine izradila nove turističke mape, a da je neophodno da se uradi dosta toga na edukaciji vinara i ljudi koji se bave tim turizmom, kao i na standardizaciji.
„Edukacija se, uglavnom, vrši na lokalnom nivou dok je standardizacija vezana za donošenje državnih propisa, a i jedno i drugo su bitni da bi se znalo na koji način pristupiti gostu i promovisati vinski i svaki drugi turizam“, konstatovao je Đukić.
Đurđica Jojić-Novaković je rekla da među poteze koji se mogu odmah uraditi na razvoju vinskog turizma spadaju udruživanje vinara i drugih pružalaca usluga koji se nalaze u neposrednoj blizini vinarija kako bi se stvorila što adekvatnija ponuda.
Po njenim rečima, potrebno je i mnogo veće korišćenje resursa Interneta i društvenih mreža.
„Otvaranje Tviter naloga košta nula dinara, a reklamiranje preko Fejsbuka je višestruko jeftinije od reklamiranja u nekim dnevnim novinama. Reklamiranjem preko Fejsbuka već se unapred targetira potencijalni korisnik“, rekla je Jojić-Novaković.
Ona je dodala da je, kada je reč o vinskom turizmu, neopravdano zapostavljen domaći gost jer, kako je pojasnila, stranci dođu i odu, a domaći gosti će dovesti svoju decu koja će jednog dana odrasti i koja će tada dovoditi svoje prijatelje, a kasnije i svoju decu na mesta koja su oni obilazili kada su bili mali.
Prema rečima Jojić-Novaković, na duže staze za razvoj vinskog turizma neophodno je popraviti infrastrukturu jer nam je pre svega saobraćajna infrastruktura vrlo loša, a kao primer uzela je saobraćajnicu između Iriga, kao jednog od centara vinogradarstva u Srbiji i manastira Krušedol, rekavši da na tom putu postoje deonice tako uske da se dva automobila ne mogu mimoići.

(Beta, Tanjug)