Potpisani subvencionisani krediti
I ove godine poljoprivrednici će moći da računaju na povoljne kredite banaka i osiguravajućih kuća, čije će kamate delom plaćati država, a iznosiće od četiri do šest odsto, u zavisnosti od vrste proizvodnje.
Banke bi trebalo da počnu da primaju zahteve za te zajmove za petnaestak dana. Ministarstvo poljoprivrede, naime, preuzelo je obavezu plaćanja dela kamatne stope bankama te će fiksna kamatna stopa na neotplaćeni deo kredita za biljnu proizvodnju biti šest odsto. Tolika će biti i kamata za nabavku mehanizacije i opreme, dok će kamatna stopa za kredite za nabavku stoke iznositi četiri odsto.
Krediti su dinarski, maksimalni iznos za nosioce registrovanih poljoprivrednih gazdinstava je pet miliona dinara, a za zadruge do 15 miliona. Period otplate kredita je od godinu do tri godine, uz mogućnost korišćenja perioda mirovanja u otplati glavnice do godine, koji je obuhvaćen periodom otplate kredita.
Ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković potpisala je ugovore s predstavnicima predstavnicima 17 banaka, među kojima su Komercijalna banka, Inteza, Prokredit, NLB, Hipo Alpe-Adrija, Kredi agrikol, Sberbanka, OTP, AIK, Erste i Oportjuniti banka, Poštanska štedionica, kao i četiri osiguravajuće kuće – „Dunav”, DDOR, „Globos osiguranje”, „Đenerali”.
Uz poziv poljoprivrednicima da se prijavljuju i koriste te povoljne zajmove, ministarka je naglasila da je to velika podrška proizvođačima koji nameravaju da osavremene proizvodnju i podignu konkurentnost.
Ona je naglasila da su krediti u prošloj godini doveli do investicija vrednih oko šest milijardi dinara. Ministarka je nakon potpisivanja ugovora rekla da je to nastavak dobre saradnje s bankama i osiguravajućim kućama uz podršku Ministarstva finansija, odnosno Uprave za trezor, i da je resorno ministarstvo opredeljeno da pomogne poljoprivrednicima da dođu do povoljnih kredita.
Potpisnici jučerašnjih ugovora saglasni su u oceni da se uz pomoć subvencionisanih zajmova na najbolji način može podići nivo investiranja u opremu, mehanizaciju, proizvodnju…
Pošto se prethodnih godina mera subvencionisanja kamate na poljoprivredne zajmove pokazala efikasnom, a saradnja s osiguravajućim kućama i bankama dobrom, odlučeno je da se dobra praksa nastavi. Ministarka Bogosavljević Bošković naglasila je da je kao rezultat takvog vida podrške i kreditiranja, prošle godine investiranje u poljoprivredi bilo šest milijardi dinara.
Kako je juče izjavio izvršni direktor za poslove sa stanovništvom u Komercijalnoj banci Živojin Sabić, od toga je ta banka odobrila kredite od oko milijardu. On je najavio da će ut finansijskoj kući prijem zahteva za poljoprivredne kredite početi između 10. i 15. aprila.
Podrška je namenjena kreditima za razvoj stočarstva, ratarstva, voćarstva, vinogradarstva, povrtarstva i cvećarstva i investiciona ulaganja u poljoprivrednu mehanizaciju i opremu.
Regresira se i osiguranje
Poljoprivrednicima je na raspolaganju je i regresiranje osiguranja, useva, plodova, višegodišnjih zasada, rasadnika i životinja u iznosu od 40 odsto premije osiguranja. Registrovana poljoprivredna gazdinstva će i ove godine moći da konkurišu za bespovratna sredstva za podizanje višegodišnjih proizvodnih zasada voća, vinove loze i hmelja, kao i podsticaje za investicije u primarnu poljoprivrednu proizvodnju i to od 40 odsto iznosa investicije, a za područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi u iznosu od 55 odsto vrednosti investicije.
(AgroSmart)