Portal pametne poljoprivrede

To što uvozimo detelinu, svinjsku dlaku, led, kosu i još šošta od proizvoda koji nam ne padaju na pamet, ipak je, imajuću u vidu celokupan srpski uvoz, na nivou statističke greške i čini stoti deo vrednosti kupljene robe, pa i nije problem. Mnogo gore od toga je što na svetskoj pijaci kupujemo krompir, a naš bacamo; što gubimo i tržišta na kojima smo dominirali, kao kod maline; što nismo kadri da smanjimo izvoz sirovina na račun prerađevina… E, tu je već u pitanju materijalna greška naše ekonomije. 
Nekoliko hiljada tona krompira koji su proizveli prijepoljski i ivanjički poljoprivrednici biće bačeno jer, kako kažu, nema kupaca, a to povrće iz uvoza je mnogo jeftinije. Dejan Žunić iz prijepoljskog sela Seljašnica zasejao je tim povrćem 12 hektara, četiri nije izvadio, a na zlihama ima 40 tona koji će, najverovatnije, baciti.
– Nisam prodao ni sav krompir koji sam izvadio, cena belog je 30, a crvenog 25 dinara – rekao je on Tanjugu. – Najveći problem predstavlja uvoz tog povrća koje nema deklaraciju proizvođača, odnosno zemlju porekla, a u prodaji je jeftiniji.
Naravno da je taj proizvođač, kao i sve njegove kolege, u najmanju ruku nezadovoljan jer je prinuđen na to da pogazi svoj rad, vreme, trud, uloženi novac… Jasno, nemoguće je da proda svoj krompir po ceni koja mu opravdava sve troškove kada se ovih dana u marketima kilogram tog povrća prodaje po 11 dinara. Po podacima „Plodova Srbije”, od jula prošle godine do sada u Srbiju je uvezeno 18.179 tona krompira iz Austrije, Nemačke, Holandije, Slovačke, Poljske i Belgije, a uvoz se povećava – samo u ovoj godini dostigao je 6.000 tona. Iz inostranstva uvezemo i desetak tona crnog luka, više od 12.000 tona pasulja, preko 20.000 tona paradajza. Svinjske dlake kupimo godišnje oko 25.000 kilograma.
Podrazumeva se, tržište je slobodno i ne treba dovoditi u pitanje kretanje spoljne trgovine već konkurentnost naše poljoprivrde i cele privrede. Uz to, treba gledati kako da se poveća naša prodaja u svetu. U suprotnom, Srbija ide ka bankrotu, upozoravaju privrednici.
– Stvarnost Srbije je prilično sumorna jer imamo mali izvoz, veliki uvoz i zato veliki spoljnotrgovinski deficit – ukazuje direktor kompanije „Tarket” Nikola Pavičić, dodajući da je u 2013. i 2014. godini Srbija uvezla robu za 41 milijardu dolara, a izvezla za 29 milijardi. Po najnovijim podacima zvanične statistike, ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za januar–februar 2015. godine iznosi iznosila je 4,6 milijarde dolara, što je pad od 11 odsto u odnosu na isti period lane. Izvezeno je robe za 1,9 milijardu dolara, što je 11,5 odsto manje, a uvezeno za 2,7 milijarde dolara, što je 10,7 odsto manje nego lane u isto vreme. Deficit je iznosio 740 miliona dolara, što je pad od 8,6 odsto.

(AgroSmart)