banner-image

Zakon o restituciji ponovo na dnevnom redu

Članovi ekspertske grupe koju čine predstavnici Ministarstva pravde, finansija, poljoprivrede i Republičkog geodetskog zavoda nakon šest meseci ponovo su na okupu s istim ciljem: a to je izmena Zakona o restituciji, kako bi se omogućilo brže, efikasnije i masovnije vraćanje državne svojine bivšim vlasnicima, a samim tim i uvećanje poreskih prihoda.

Ono što je najinteresantnije u vezi s tim zakonom je pitanje vraćanja zemljišta koje je komasirano i mislim da smo na putu da donesemo takve odredbe koje će omogućiti nesmetano vraćanje tog zemljišta i to u vrlo kratkom roku, objašnjava direktor Agencije za restituciju Strahinja Sekulić.

Prethodni predlog ekspertske grupe povučen je na sednici vladinog Odbora za finansije, a Skupštini je na glasanje prosleđen nacrt kojim se predlaže samo odlaganje novčanog obeštećenja do decembra 2018. godine. Mreža za restituciju tada je upozoravala da je to učinjeno pod pritiskom tajkuna i tražila zapisnik sa zasedanja tog odbora i podatke o prisutnima, ali su dobili odgovor da je to strogo poverljiv podatak.

Ali ono što je najvažnije jeste to da će Ministarstvo pravde izgurati nešto što je suprotno interesima tajkuna i onih koji su bili po svaku cenu zainteresovani i nažalost uspeli da predlog radne grupe potpuno stave van dnevnog reda, priča Mile Antić iz Mreže za restituciju i izražava nadu da će se ova radna grupa baviti isključivo vraćanjem imovine u naturi, proširenjem na supstituciju zemljišta i ukidanjem drugih neopravdanih ograničenja.

U Vojvodini je posle Drugog svetskog rata nacionalizovano gotovo 700 hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta. Osnovni model na kom se zasniva Zakon o restituciji je vraćanje oduzete imovine u onim slučajevima gde je to moguće, dok će u ostalim slučajevima stari vlasnici dobiti novčano obeštećenje, za šta će biti opredeljeno dve milijarde evra.

(RTV)