Portal pametne poljoprivrede

Da će se u radnjama (i na pijacama!) u Srbiji pojaviti uvozno mleko i mlečne preređevine jeftnije od onih proizvedenim u ovdašnjim mlekarama i da će taj uvoz ugroziti domaće stočare, znalo se još pre osam godina, kada smo s Evropom potpisali SSP, odnosno Prelazni trgovinski sporazum, međutim, prava pretnja stigla je ove godine, kada smo se, pored nižih carina, suočili i sa ukidanjem proizvodnih kvota za mleko u EU i kada su se zategli ekonomski odnosi između Zapada i Rusije. Mleka i sireva iz uvoza, jeftinijeg od našeg, sve više je na domaćem tržištu, samo je pitanje da li od toga imaju vajde potrošači ili uvoznici skidaju kajmak. Farmeri ni u kom slučaju ne prolaze dobro, a iako je scenario za sadašnja dešavanja bio poznat godinama unazad, ništa nije urađeno da bi se problem predupredio a stočari osposobili za dolazak konkurencije.

Država je na prekomeran ovogodišnji uvoz mleka I mlečnih proizvoda reagovala tako što je u junu donela odluku da uvede prelevmane na uvoz mleka i kiselomlečnih proizvoda kako bi zaštitila domaću proizvodnju od prekomernog uvoza. I šta se dogodilo? Ništa. Mleka i mlečnih proizvoda iz uvoza i dalјe ima, čini se i više nego što ga je bilo.

Mleko i pavlaka iz uvoza prodaju se i u radnjama i u slobodnoj prodaji – na pijacama. U novosadskim prodavnicama može se naći mleko proizvedeno u Gradačcu u BiH – „milk“, proizvođača „Milk lend“. Litarsko pakovanje (tetrapak) ovog dugotrajnog mleka sa 2,8 odsto mlečne masti košta 69 dinara. Po toj ceni ne može se kupiti dugotrajno mleko proizvedeno u Srbiji.

U tom rangu, najjeftinije domaće je neko od robnih marki i košta 80 dinara litar. Redovno mleko proizvođača u Srbiji u tetra-pakovanju i sa pomenutim stepenom masnoće košta 101 dinar i više od 30 dinara po litru je skuplјe od bosanskog. Čak se ni domaće mleko u pet ambalaži, sa 2,8 odsto masnoće, ne može kupiti po 69 dinara. Naravno, naši potrošači imaju prilku da kupuju na akcijama, pa se i domaći mlečni proizvodi nađu po povolјnijim uslovima, ali bosansko mleko nije na akciji pa ga treba porediti sa redovnim, a ne sniženim cenama.  

Jednaka je situacija i sa tvrdim sirom. Na novosadskim pijacama kilogram „ementalera“ ili nekog sličnog sira mađarskih proizvođača košta oko 500 dinara, dok je u prodavnicama „domaći“ skuplјi barem za 200 dinara. Na sve to valјa podsetiti na probleme srpskih farmera koji ne jenjavaju i zbog kojih ih sve više stavlјa katanac na farme. Kako to onda država pomaže našim stočarima i kakvi su efekti uvedenih prevelmana za uvoz mleka od 10 do 20 dinara, odnosno od 10 do 30 dinara za kiselomlečne proizvode?

U prvih pet meseci ove godine, pre Vladine intervencije zabeležen je veći uvoz ovih proizvoda za oko 3,5 puta u odnosu na isti period prošle godine. Po tvrdnjama nadležnih koji su pri uvođenja prelevmana objašnjavali kako država čini sve da spreči prekomeran uvoz i zaštiti naše proizvođače, čak sedamdeset odsto uvezenog mleka u Srbiju dolazi iz Bosne i Hercegovine, a 30 odsto iz zemalјa Evropske unije.

Prema podacima Uprave carine u Srbiju je za prvih šest meseci ušlo 16.000 tona mleka u prahu i pavlake, jogurta oko 670 tona, a putera oko 507 tona. U istom periodu izvezeno je 20.000 tona mleka u prahu i pavlake, jogurta više od 7.500 tona i putera 80 tona.Elem, mere koje je Vlada u junu donela očito nisu urodile plodom i treba videti šta nam je činiti. Da će situacija biti još složenija i za naše farmere nepovolјnija govori podatak da su, prema izveštaju Evropske komisije, cene sirovog mleka, recimo u Sloveniji, pale u junu 20 odsto na godišnjem nivou, a isti pad registrovan je i na nivou cele Evropske unije. 

S. Gluščević