banner-image

Pesticide kupujemo kako nam se prohte

Da bi mogli da kupuju i upotrebljavaju zaštitna sredstva na svojim njivama, poljoprivrednici moraju da prođu obuku, polože ispit iz upotrebe pesticida i da dobiju sertifikat. Oni koji za mesec dana, 26. novembra, ne budu imali „diplomu“ u džepu, biće na meti poljoprivredne inspekcije i rizikovaće da budu kažnjeni. Kada tog dana na snagu stupi Zakon o održivoj upotrebi pesticida, nijedan sadašnji korisnik zaštitnih sredstava u poljoprivredi i horltikulturi neće moći da kupuje i rukuje zaštitnim sredstvima ukoliko nije položio ispit.

Ovo, međutim, nije pravilo za Srbiju, već za Hrvatsku i druge zemlje EU. Prve naše komšije organizovale su predavanja o održivoj upotrebi pesticida, kao i ispite za poljoprivrednike, tako da su predavači, to jest savetodavci, ali i učenici, imali ove godine pune ruke posla. Kurseve su morali da završe i prodavci zaštitnih sredstava, a sve se to radilo da bi se smanjila upotreba pesticida. Ovih dana počela je podela potvrda poljoprivrednicima koji su prošli edukaciju o upotrebi pesticida po hrvatskim opštinama i gradovima, kako bi mogli pazariti u poljoprivrednim apotekama. 

U Srbiji toga još nema, a nadležni kažu da će takva pravila važiti i kod nas od 2017. godine. Za sada, na sve se strane priča o tome kako je upotreba pseticida na našim poljima i voćnjacima nekontrolisana i da niko ne može da nam garantuje koliko je naša hrana zdrava. Nov zakon koji reguliše ovu oblast dugo se čeka, a dok ne dobije zeleno svetlo u parlamentu, 70 odsto poljoprovrednih proizvoda će se tretirati nedovoljno ispitanim pesticidima sumnjivog kvaliteta. Tako barem tvrde u Udruženju inostranih proizvođača sredstava za zaštitu bilja. 

-Više od 90 odsto pesticida se uvozi. U EU pesticid mora da se ispituje deset godina pre nego što počne da se koristi, a u Srbiji su dovoljne – dve. U Srbiji se pesticidi kupuju na crnom tržištu, zbog besparice istim preparatom se prskaju i voće i povrće, a koriste se bez saveta agronoma – izričiti su u ovom udruženju. 

Nadležni, s druge strane, opovrgavaju tvrdnje predstavnika multinacionalnih kompanija. Podvlače da je hrana tretirana pesticidima u Srbiji bezbedna, te da se sastav tih sredstava kontroliše u skladu sa EU propisima. U svakom slučaju, potpuno usklađen, nov zakon, dobićemo uskoro, rečeno nam je u Upravi za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine. 

-Ministarstvo, odnosno Uprava rade na daljem usaglašavanju nacionalnog zakonodavstva sa onim u Evropskoj uniji u oblasti sredstava za zaštitu bilja (SZB). U ovim aktivnostima planirano je usvajanje Predloga Zakona o izmenama i dopunama Zakona o sredstvima za zaštitu bilja. Iako Zakon o sredstvima za zaštitu bilja, usvojen 2009. godine, sadrži i neke od odredbi novih EU propisa (o ađuvantima, integralnom upravljanju štetnim organizmima, inspekciji mašina za primenu SZB, obukama krajnjih korisnika, distributera i savetodavaca i vođenje evidencija), njegova harmonizacija sa važećim EU zakonodavnim okvirom je i dalje samo delimična – rečeno nam je u Upravi. 

Kako su nam objasnili, izmene i dopune ovog zakona se odnose i na postupak registracije i na održivu primenu pesticida koja je osnova za proizvodnju bezbedne hrane, zaštitu zdravlja ljudi i zaštitu životne sredine. Izmenama i dopunama zakona stvara se mogućnost primene principa održive primene SZB u skladu sa Direktivom Evropskog parlamenta i Saveta, koja je podržana i tvining projektom u ovoj oblasti („Uspostavljanje održive primene sredstava za zaštitu bilja i sistema redovne kontrole tehničke ispravnosti opreme i uređaja za primenu pesticida“ – SR 12 IB AG 01).

Naši sagovornici podvlače da su upravo tvining projekti jedan od glavnih instrumenata kojim Evropska unija pokazuje svoju posvećenost deljenju svojih dostignuća i vrednosti sa narodima izvan svojih granica. Tako i Srbija ima priliku da radi sa organizacijama zemalja članica i razvija svoje institucije, kako bi se naše zakonodavstvo u ovoj oblasti uskladilo sa evropskim. 

U aktivnostima projekta učestvuju sve stručne i savetodavne poljoprivredne službe Srbije, instituti i fakulteti, udruženja poljoprivrednih proizvođača i nevladinih organizacija… Sve se to radi kako bi se kreirao Nacionalni akcioni plan za održivu primenu sredstava za zaštitu bilja, zapravo smanjenje njihove upotrebe, uključujući obuke u oblasti distribucije i primene sredstava za zaštitu bilja, primenu osnovnih principa integralnog upravljanja štetnim organizmima i uspostavljanje sistema redovnog tehničkog pregleda uređaja za primenu sredstava za zaštitu bilja.

Osvrćući se na tvrdnje pomenutog udruženja, to jest multinacionalnih kompanija da se čak 70 odsto poljoprivrednih proizvoda u Srbiji tretira hemijom sumnjivog kvaliteta, u Upravi napominju da su od stupanja na snagu Zakona o sredstvima za zaštitu bilja, u junu 2009. godine, predstavnici stranih razvojno-istraživačkih kompanija preko svog udruženja SECPA vršili pritisak na Ministarstvo i ovlašćene institucije, kako dopisima, tako i preko sredstava javnog informisanja i iznosili određene tvrdnje u vezi sa registracijom i primenom SZB u našoj zemlji. Međutim, te tvrdnje ne odražavaju pravo stanje u ovoj oblasti i ne odgovaraju istini, naglašavaju u Upravi. -U Republici Srbiji, u postupku registracije sredstava za zaštitu bilja, ne postoje različita pravila u zavisnosti od toga da li je proizvođač domaći ili strani. Propisana dokumentacija, koja se podnosi za registraciju, je identična za sve zainteresovane strane. Postupak registracije sredstava za zaštitu bilja u Srbiji nije usklađen sa postupkom registracije u zemljama članicama EU i na tome se intenzivno radi, zajedno sa svim zainteresovanim stranama. Zbog toga je ministarstvo za izradu Nacrta zakona uključilo sve predstavnike zainteresovanih strana u postupku registracije sredstava za zaštitu bilja, dakle domaće i strane proizvođače, kao i predstavnike instituta i fakulteta koji vrše ispitivanja u svrhu registracije – objašnjavaju nadležni. Međutim, napominju i da, u pojedinim pitanjima vezanim za postupak registracije zaštitnih sredstava, postoje suprostavljeni stavovi zainteresovanih strana, ali, kako kažu, pronađena su rešenja koja će te strane pomiriti, a da se pritom zadovolje uslovi koji se odnose na bezbednost sredstava za zdravlje ljudi, životinja i životnu sredinu. Domaći proizvođači sredstava za zaštitu bilja moći će postepeno da prilagođavaju svoje poslovanje standardima bezbednosti koji se, za ove proizvode primenjuju, i u svetu i u EU. 

Ministarstvo je takođe, u skladu sa pomenutim zakonom, sve zainteresovane obavestilo do kada moraju dostaviti dokumentaciju za ponovnu procenu već registrovanih SZB, odnosno za procenu izvora aktivnih supstanci koje ova sredstva sadrže. Dokumentacija se upravo odnosi na uslove koje zaštitna sredstva moraju da ispune u smislu njihove bezbednosti za zdravlje ljudi, životinja i životnu sredinu, recimo, bezbedno rukovanje, skladištenje, primena… Međutim, to je spor i dugotrajan proces i potrebno je, očito, i vremena i razumevanja svih strana da bi se okončalo prilagođavanje naše regulative evropskoj. 

Još jedno, škakljivo pitanje stalno se provlači u javnosti. Mnogi, naime tvrde da su hemijska sredstva za naše tržište različita po kvalitetu od onih u razvijenim evropskim zemljama, međutim, u Upravi za zaštitu bilja to kategorički odbijaju. 

-Ne. Naime, za svaku aktivnu supstancu od kojih se formulišu SZB u Republici Srbiji definisan je minimum čistoće, kao i maksimum relevantnih nečistoća i posebno nečistoća od toksikološkog i ekotoksikološkog značaja, u skladu sa kriterijumima EU, kao i kriterijumima datim u FAO specifikacijama za određene aktivne supstance. Zahtevi vezani za čistoću aktivne supstance, ali i za prisustvo nečistoća, dati su u Listi odobrenih supstanci, a ona je usklađena je sa Listom odobrenih aktivnih supstanci na nivou EU – vele u Upravi. – Takođe, podnosioci zahteva za registraciju sredstava za zaštitu bilja u našoj zemlji u obavezi su da dostave i rezultate ispitivanja pet tipičnih proizvođačkih šarži i potvrdu, certifikat, o čistoći aktivne supstance, uključujući i nečistoće. Iz ovih dokumenta se, u postupku registracije, utvrđuje da li, pored relevantnih, odnosno nečistoća od toksikološkog i ekotoksikološkog značaja utvrđenih Listom odobrenih supstanci, aktivna supstanca sadrži i druge nečistoće koje su iznad grama po kilogramu u aktivnoj supstanci. Ove nečistoće se hemijski identifikuju i uključuju u tehničku specifikaciju aktivne supstance, sa navođenjem maksimalnih koncentracija. Za svako sredstvo za zaštitu u Srbiji, bilo da je iz domaće ili inostrane proizvodnje, dok traje registracija ispituju se hemijske i fizičke osobine u skladu sa Pravilnikom o metodama za ispitivanje pesticida. Ta ispitivanja su u skladu sa najnovijim FAO specifikacijama za pesticide.

Sagovornici napominju i da su uvozne kontrole vrlo rigidne, definisane zakonom i pravilnicima, a pri uvozu kontroliše se svaka pošiljka sredstava za zaštitu i aktivnih supstanci.

Odgovarajući na pitanje koliko se naši poljoprivrednici drže propisa o upotrebi pesticida, da li poštuju savete stručnjaka, preporuke hemijskih kuća i institucija, nadležni iz Uprave za bilje napominju da je svaki krajnji korisnik zaštitnih sredstava dužan da vodi evidenciju o svakom tretiranju bilja, biljnih proizvoda i propisanih objekata.

-Fitosanitarna inspekcija godišnje obavi oko hiljadu kontrola kod proizvođača bilja. U slučaju da proizvođači bilja ne vode evidencije o primeni SZB, fitosanitarni inspektor im nalaže da to rade. Kontrola primene zaštitnih sredstava obavlja se i preko kontrole rezidua u bilju i biljnim proizvodima – napominju u Upravi i dodaju da poljoprivredni proizvođači vrlo rado i redovno koriste savetodavne usluge poljoprivrednih savetodavnih službi, Prognozno izveštajne službe, privatnih savetodavaca, instituta…

(Agrosmart)