Portal pametne poljoprivrede

Na “halal tržištu” u svetu broj kupaca meri se milijardama. Ovaj način ishrane jeste svojstven islamu, međutim, sve su mu naklonjeniji i svi drugi koji vode računa o trpezama jer sertifikati halal proizvoda znače i kvalitet i bezbednost, te i populacija potrošača ove hrane nije vezana samo za veru. Prema validnim podacima, halal-tržište je pretprošle godine iznosilo 1,1 trilion američkih dolara, a očekuje se da će do 2018. dostići 1,6 triliona američkih dolara.

Sve više je i kompanija u Srbiji koje uviđaju da je veoma važno i pametno otvoriti vrata tržišta halal hrane jer je upravo ono u svetu jedno od najbrže rastućih. U Halal agenciji Islamske zajednice u Srbiji kažu da su halal standard uvele 64 firme iz različitih oblasti proizvodnje i one poseduju halal sertifikat, međutim, još mnoge firme upravo ga uvode. Primetno je sve veće interesovanje domaćih proizvođača za implementaciju, naročito nakon uspostavljanja ekonomske saradnje sa bliskoistočnim islamskim zemljama, kao što su Ujedinjeni Arapski Emirati, Kuvajt i Saudijska Arabija. Halal-proizvodi iz Srbije se izvoze u sve zemlje regiona i Evropske unije, prisutni su i na „starom“ tržištu u zemljama Magreba, a osvajaju polako i čitav Bliski istok, kao i ostatak sveta. Neke domaće firme su posle uvođenja „halala“ plasman na međunarodnom tržištu višestruko povećale, vele u Halal agenciji.

– Halal standard podrazumeva skup primenjenih postupaka u procesu proizvodnje, kao i kompletnu karakteristiku proizvoda, njegovih sastojaka i aditiva, koji su u skladu sa islamskim propisima, a koji proizvod ili uslugu čine zdravim i prihvatljivim za muslimane. Halal status proizvoda, dakle, znači da je proizvod u potpunosti u skladu sa šerijatskim propisima, što je u Republici Srbiji propisano Halal-standardom Srbije 2009 (HŠ-2009), koji predstavlja praktični vodič i osnovni sistem uputstava za pripremanje, skladištenje, čuvanje, transport, izlaganje i prodaju prehrambenih, farmakoloških, kozmetičkih i ostalih halal-sirovina, halal-proizvoda ili halal-usluga. Taj standard donela je Halal-agencija Islamske zajednice Srbije iz Beograda, koju je nadležnom proglasio Rijaset Islamske zajednice Srbije, verifikaciono i savetodavno telo Agencije – objašnjava direktor sertifikacije Halal agencije Zaki Shaltaf.

Elem, da bi proizvod iz Srbije dobio i zadržao halal status, treba da je u skladu sa Halal-standardom Srbije (HŠ-2009), koji „ide korak dalje“ od prehrambenih i zdravstvenih pravilnika Republike Srbije utoliko što specifikuje određena svojstva proizvoda u skladu sa konkretnim konfesionalnim zahtevom, dakle, islamskim šerijatskim propisima.   

-Svaki halal proizvod u Srbiji mora biti usklađen sa važećim ISO, Hasapom, Kodeksom alimentarijusom i Dobrom proizvođačkom praksom. Pomenuti standardi prethode halal-standardizaciji, koja samo pooštrava kriterijume u onim segmentima koji se odnose na zahteve halal-potrošača. Bitno je podsetiti da se halal status stiče, ali i gubi ukoliko se utvrdi da je i jedna jedina karika u lancu odstupila od halal-propisa. Halal standard je, dakle, samo korak dalje od Hasapa, ali i svih standarda i akata koji se odnose na proizvodnju hrane u Srbiji. Populistički je i tržišno poguban pogled na halal posmatranje halal-života kroz prasetinu i svinjske derivate, halal je mnogo više od izbegavanja jedne Kuranom zabranjene životinje – kaže Shaltaf.

Govoreći o koristi koju od ovog standarda imaju proizvođači i potrošači, napominje da potrebe srpskog, ali i globalnog tržišta nalažu da se izađe u susret potrošaču, pa otuda mi u Srbiji danas imamo posno kao oznaku ili natpis, košer kao princip i halal kao standard. Bilo bi dobro, veli, da i posno i košer budu standardizovani, tada bi se moglo reći da imamo potpunu ponudu, ponudu za sve vrste konzumenata.

Ukoliko je reč o prehrambenoj i hemijskoj, te farmakološkoj i kozmetičkoj industriji, halal sertifikat garantuje na prvom mestu zdravstvenu ispravnost i tačnost informacija koje se odnose na sastav i poreklo proizvoda. Ukoliko je reč o sektoru usluga (od hotelijerstva pa do osiguranja), garantuje se poštovanje halal-pravila i procedura, koji, u odnosu na globalno važeće standarde i principe, imaju i „uslov više“. Taj „uslov više“ u halal-bankarstvu je, na primer, beskamatni sistem.

-Što se tiče potreba stanovništva Srbije koje se hrani po halal-propisima, treba konstatovati da jedna šolja čaja od nane nije i čajnik čaja od bezbroj trava. Ovo znači da Srbija ima halal-standardizovane proizvode, ali da asortiman ipak nije dovoljan i da halal-konzumenti ne mogu birati između više halal-robnih marki, već imaju na raspolaganju jednu ili nekoliko. Najveće beneficije imaju oni koji vode računa o svojoj ishrani i, uopšte, o svom zdravlju. Pojedini prehrambeni proizvodi, na primer, sadrže  čuvene E-brojeve, ali one diskutabilne. Halal standard je veoma decidan kada je o emulgatorima reč: svaki onaj koji je štetan po ljudsko zdravlje, a nalazi se u nekom proizvodu, taj proizvod isključuje iz halal-sistema – objašnjava naš sagovornik.

Inače, proizvođač ili pružalac usluga koji bi da započne sertifikacije, najpre treba da  Halal-agenciji Islamske zajednice Srbije u Beogradu dostavi pismo namere iz kojeg je vidljiva nedvosmislena opredeljenost menaxmenta za halal kvalitet, te ostalu potrebnu dokumentaciju i potvrde o načinu proizvodnje. U toku perioda važenja sertifikata Halal agencija neprestano nadzire proces proizvodnje, primenjuje sistem uzorkovanja sa tržišta, što je veoma važno zbog eventualne kontaminacije prilikom transporta ili izlaganja proizvoda. Jedino tako se može obezbediti puna sigurnost da neće doći do oharamljena, to jest zabrane korišćenja proizvoda u bilo kojoj fazi – sve do stavljanja u potrošačku korpu.

– Kada je o pripadnicima drugih veroispovesti reč, treba naglasiti da pravoslavni praktikanti halal-proizvode koriste zato što su halal-deklaracije izvesni vodiči kroz zamršeni svet E-brojeva i njihovog biljnog, životinjskog, sintetičkog ili čak ljudskog porekla. Uz halal, oni mogu biti sigurni da li su, na primer, neke bombone ili napolitanke posne ili mrsne, budući da halal insistira na preciznoj evidenciji sastojaka, na što detaljnijem i preglednijem deklarisanju proizvoda. Voda koja je halal sigurno je posna jer nije prošla kroz filtere u kojima ima materija životinjskog, i to svinjskog porekla – objašnjava Zaki Shaltaf. –  Statistike pokazuju da u Francuskoj naspram svakog muslimana dva nemuslimana koriste halal-proizvode. proizvođači u Rusiji, s kojom imamo dobre uslove za razmenu robe, brzo prepoznali značaj halal-sertifikata, tako da se, i to za samo tri godine, broj trgovina koje prodaju halal-hranu u Rusiji povećao od tri do 30. Broj muslimana u Rusiji se procenjuje na 28 miliona (20 odsto), a u Evropi ima oko 52 miliona muslimana.