banner-image

Srbija uvezla 13.000 tona svinja

Srbija je od početka godine uvezla više od 13.000 tona živih svinja, u vrednosti od 16,4 miliona evra.

S druge strane iz naše zemlje „izašlo“ je svega 238 tona živih svinja, čija je vrednost oko 337.000 evra. Podaci Uprave za carinu pokazuju da se najviše izvozi u BiH i Makedoniju, a uvozi iz Hrvatske, Mađarske, Nemačke i Danske.

Stručnjaci u našoj zemlji upozoravaju da nije bolja ni situacija sa uvozom svinjskog mesa. Tako, od početka godine, kažu u Upravi za carinu, uvezli smo oko 14.000 tona svinjskog mesa, u vrednosti od oko 30 miliona evra. Od početka godine izvezli smo oko 11.500 tona mesa, čija je vrednost 23.320.000 evra. Svinjsko meso iz Srbije završilo je u Rusiji, Makedoniji, Crnoj Gori i Belorusiji, a „polutke“ su nam stigle iz Španije, Mađarske, Nemačke i Rumunije. 

Uzgajivači svinja u Sremu i Mačvi nezadovoljni su otkupnom cenom, jer im nakupci i klaničari nude oko 130 dinara žive vage, bez PDV. A dodatni je problem što para za podsticaje u tovu nema u državnoj kasi, kako smo nezvanično saznali. Ministarstvo poljoprivrede, naime, novac je potrošilo na interventni oktup tovljenika početkom godine. 

„Potrebno je ponovo pokrenuti izvoz mesa za Rusiju“, smatra Ferenc Major, predsednik Uzgajivača svinja Bačka Topola. – Nažalost, mi nismo u potpunosti ispunili kvalitet koji je potreban za taj izvoz. Naše količine su i suviše male, a transport do Rusije traje predugo, zbog vakcina protiv svinjske kuge i embarga EU. Neke priče su i da su naši proizvođači sklopili ugovor u rubljima, a ne u dolarima, pa kako je pala vrednost ruske valute, nisu dobijali adekvatnu cenu. 

Profesor dr Ivan Radović, rukovodilac Odeljenja za selekciju svinja na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, kaže da naši stočari ne sprovode sve selekcijske mere, pa tako nemamo kvalitetne roditelje i tovljenike. 

„Decenijama unazad, u Srbiji se u svinjsku proizvodnju ulazi samo kada je cena dobra, a čim bude loši, oni je napuste. Tako dobijemo manjak ili višak na tržištu, pa samim tim i lošu cenu“, ističe profesor Radović. – Najveći problem jeste prekomerni uvoz svinjskog mesa, zbog čega je kod nas i došlo do pada broja tovljenika. Nemamo usvojen pravilnik o plaćanju polutke na liniji klanja. Da to postoji, svinja bi se plaćala na osnovu procenta mesa, a ne žive mere, kao što se sada radi. Tada bi tačno znali kakav je kvalitet tovljenika, svakog pojedinačnog stočara. Ne samo da kukaju. A da niko ne postavlja pitanje kvaliteta i procenta mesa. Kod nas se uvek govori samo o kvantitetu.

(Novosti)