Portal pametne poljoprivrede

Sektor poljoprivrede ne raste, a naši pregovarači pred evropskim predstavnicima poginju glavu i ne usuđuju se da predlože administrativne mere koje bi zaštitile srpske poljoprivrednike i doprinele većoj konkurentnosti, kaže za “Agrosmart” generalni direktor “Global sida”, kompanije koja je najveći proizvođač organskog mleka u Evropi, Saša Vitošević.

-Puno je problema u celom agraru, pa tako i proizvodnji organske hrane. Zabluda je da organski proizvođači u Srbiji nemaju proizvod koji mogu da prodaju i da ne mogu da ga proizvedu. Sve može da se proizvede i sve može da se proda ali je problem konkurentnosti tog proizvoda – kaže on.

Na pitanje zašto srpski organski proizvodi nisu konkurentni, Vitošević obrazlaže da je prvi i osnovni razlog, koji nema veze ni sa ministarstvom poljoprivrede ni sa proizvođačima, činjenica da su kamatne stope previsoke. One s deviznom klauzulom su od šest do devet procenata, a dinarske idu i do 25 procenata i sa takvim nivoom finansiranja ne možete biti konkurentni, veli on.

Tu je, napominje, i nerealan kurs dinara, koji proizvođače u Srbiji čini dodatno nekonkurentnim, ukoliko žele da izvoze svoje proizvode.

– Drugi, vrlo bitan faktor koji negativno utiče na konkurentnost organskih proizvođača jeste to što imamo potpuno otvorene granice zbog primene Sporazuma o slobodnoj trgovini, tako da smo  izloženi jakoj konkurenciji evropskih farmera, s jedne strane, a s druge, nivo podsticaja je u Srbiji znatno niži nego u EU.  U našem slučaju organskog stočarstva taj nivo je 2,6 odsto niži nego u Evropi i u takvim uslovima ne možemo biti konkurentni sa organskim proizvođačima u EU. Bez obzira na to što naše mleko prodajemo na srpskom i tržištu u regionu, na policama ima i organskog mleka iz uvoza. Ono je iste cene ili skuplje ali evropski proizvođači opstaju, zarađuju i normalno posluju, a mi poslujemo sa gubitkom. Postavlja se pitanje da li je održiva organska poizvodnja u Srbiji u takvim  uslovima – kaže Vitošević.

On napominje da su privrednici koji  posluju u Srbiji svesni toga da država nema sredstava da podstiče ne samo organsku već i druge vidove proizvodnje ali ocenjuje da se “slepo odnosimo u razgovorima i pregovorima koje još nismo ni započeli sa EU”.

-Plašimo se da uvođenjem prelevmana zaštitimo naše tržište i naše proizvođače i na taj način omogućimo da budu konkurentni, ako već ne možemo da ih učinimo konkurentnim dajući im podsticaje kao u EU. Ovako, ne vidim ni statistički razvoj organske proizvodnje u Srbiji. Manji proizvođači odustaju, a postavlja se i pitanje održivosti velikih – naglašava Vitošević.