Portal pametne poljoprivrede

Jesen je idealno vreme za sadnju voća. Podrazumeva se da su pripreme parcele za sadnju izvedene na vreme i sa svim neophodnim operacijama. Treba imati na umu da se sve greške napravljene prilikom sadnje voća više nikada ne mogu popraviti i smanjuju produktivnost. Šta bi proizvođači trebali da znaju pre zasnivanja vočnjaka?

-Treba izbegavati zemljišta koja su plitka, teška, zbijena, zabarena i glinovita, krečna i suva, kao i zemljišta sa visokim nivoom podzemnih voda.

-Zemljište ne sme biti zaraženo štetnim nematodama.

-Zemljište mora biti oslobođeno od zemljišnih štetočina i glodara. Ukoliko se konstatuje prisustvo istih u rupe pre sadnje stavljati zemljišni insekticid i obavezno trovanje glodara.

-Poštovati plodored – izbegavati parcele na kojima su prethodnih godina gajene druge voćne vrste (breskva, jabuka, vinova loza), zbog potencijalnih problema sa prouzrokovačem raka korena (Agrobacterium tumefaciens).Takođe su nepovoljne parcele na kojima su gajene: paprika, paradajz, krompir, plavi paradajz, duvan i lucerka, jer su te biljke domaćini gljive Verticillium albo atrum koja je prouzrokovač zelenog uvenuća.

-Na terenima gde nije vršena obradu zemljišta pre sadnje, ili se sadi manji broj sadnica, rupe treba pripremiti tako da budu dovoljno velike da korenov sistem može normalno da se razvija. Ukoliko su rupe male, korenov sistem nailazi na težu prepreku prilikom rasta i neće se pravilno razvijati. Dimenzije rupa se kreću od 30×30 cm za niske žbunove pa do 60×60 cm za visoke voćne vrste.

Sadni materijal obavezno kupiti u rasadniku, jer je on sertifikovan:

                 – slobodan od prouzrokovača bolesti i štetočina, slobodan od virusa; bez mehaničkih oštećenja od mraaza i grada.
                 – adekvatne dužine, debljine, prave
                 – slično razvijen, na istoj podlozi, ujednačenog kvaliteta
                 – uniformna podloga odnosno tip-klon
                 – sve biljke moraju pripadati deklarisanoj sorti, ne sme biti “mešavine” sorti
                 – sadnice nezaražene bilo kojim od poznatih virusa.

Posebnu pažnju obratiti na razmak sadnje i sorte oprašivače. Posle sadnje svaku sadnicu zaliti sa po 10-15 litara vode. Sadnice treba da su bujne sa prevremenim granama. One treba da su u stanju mirovanja u momentu sadnje, bez fizičkih i oštećenja od mraza. U periodu od vađenja sadnica u rastilu do njihove sadnje, sadnice ne smeju biti izložene uticajima, koji bi doveli do dehidratacije (gubitka vode).

dipl. ing. Gorica Kozobarić

PSS Ruma