EU: Što pre Srbija uskladi zakon o GMO, to bolje
Srbija bi trebalo što pre da usvoji novi zakon o genetski modifikovanim proizvodima i uskladi ga sa evropskim standardima, ali može da zabrani uzgoj GM kultura, izjavio je danas šef sektora za evropske integracije Delegacije EU u Srbiji Frejk Janmat (Freek Janmaat).
Većina zemalja EU je zabranila uzgoj genetski modifikovanih organizama na svojoj teritoriji u skladu sa novim propisima o GM usvojenim ove godine, a zabrane su odobrene svim zemljama koje su za to podnele zahtev. U EU se i inače gaji samo jedna kultura, Monsantov hibrid kukuruza MON810, i to u pet zemalja članica, najviše u Španiji.
“Što pre Srbija uskladi zakon o genetski modifikovanim proizvodima tim bolje, jer to zadržava Srbiju na putu ka članstvu u Svetsku trgovinsku organizaciju”, naveo je Janmat EurAktivu nakon brifinga o ekonomskom delu Izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije ka EU.
Istakao je da je politika EU o genetski modifikovanim proizvodima “veoma restriktivna” i da postoje jasna pravila u pogledu označavanja i sledljivosti u lancu ishrane.
“Ostavljamo zemljama članicama da odluče da li da uzgajaju GM kulture i imamo veoma stroge procedure naučnog testiranja proizvoda koji sadrže GM” i koji su prijavljeni za dozvolu za tržište EU, rekao je Janmat.
Na pitanje da li će i Srbija moći da zabrani uzgoj GM kultura prilikom usklađivanja sa evropskim standardima odgovorio je potvrdno.
Jedina GM kultura koja se gaji u EU, Monsantov hibrid MON 810, gajena je 2014. u EU na ukupno 142.955 hektara, od čega najveći deo otpada na Španiju s 131.537 hektara, navodi se u dokumentu Evropskog parlamenta o uzgoju GM u EU. Ova kultura gaji se još i u Portugaliji 8.542 hektara, Češkoj na 1.754 hektara, Rumuniji na 711 hektara i Slovačkoj na 411 hektara.
Propisima usvojenim u martu 2015. godine zemlje članice su dobile mogućnost da svaku od GM kultura koja se odobri na nivou EU nakon procene bezbednosti za zdravlje i životnu sredinu ipak zabrane na svojoj teritoriji.
Da bi zabranile uzgoj GM zemlje ne moraju da navode bezbednosne razloge, kako je bilo propisano pre zakonskih izmena. U obrazloženju se mogu pozivati na ciljeve ekoloških i poljoprivrednih politika, kao i na zahteve planiranja gradova i sela, socioekonomski uticaj, korišćenje zemljišta, izbegavanje prisustva GM u drugim proizvodima.
Za zabranu postoje dva mehanizma – prilikom registracije kulture u EU zemlje mogu da traže promenu oblasti uzgoja u samoj dozvoli, odnosno da traže izuzeće za svoju teritoriju, a ukoliko kompanija ipak u roku od 30 dana potvrdi prvobitnu pokrivenost, zemlja podnosi zahtev za zabranu na svojoj teritoriji.
Uzgoj trenutno odobrenih kultura u EU zabranjen je u 19 zemalja, od čega 17 na celoj teritoriji. To su Austrija, Bugarska, Grčka, Hrvatska, Kipar, Danska, Francuska, Holandija,Italia, Letonija, Litvanija, Luksemburg, Mađarska, Malta, Nemačka, Poljska i Slovenija. Dve zemlje su zabranu zatražile i dobile zabranu samo za deo teritorije – Belgija za Valoniju i Velika Britanija za Severnu Irsku, Vels i Škotsku.
Zabrane se odnose na kukuruz MON810, ali i na prijave za sedam različitih hibrida kukururza za nove dozvole, a Danska i Luksemburg su podneli zahteve i za četiri prijave o kojima je Evropska agencija za bezbednost hrane već izdala mišljenje.
Trenutno je na čekanju pet prijava za odobrenje uzgoja u EU, a podneta je i jedna prijava za obnovu dozvole. Kako se navodi u izveštaju jedna kompanija je poveukla projave za dva hibrida kukutuza za teritoriju cele EU, a prema navoidma u medijima ta kompanija se ssprema i da ode sa evropskog tržišta zgob neisplativosti. Ne navodi se o kojoj kompaniji je reč.
(EurActiv)