Država kaže da na njivama gubi 100 miliona evra
Budžet Srbije godišnje izgubi oko 100 miliona evra, jer nema prihoda od neobrađenih 500.000 hektara državnog zemljišta. Zvanično, u zakup ide svega 30 odsto parcela, a otalih 70 procenata je uzurpirano, u parlogu ili se obrađuje u sivoj zoni. Iako se na papiru vodi kao da nema zakupca najveći deo tog zemljišta godinama se nelegalno obrađuje i to često uz prećutnu saglasnost lokalnih samouprava. Naravno ova zemlja ostajala je van domašaja malih proizvođača.
Zbog svega ovoga država sada najavljuje rigorozne kazne. Kako nezvanično saznajemo, Ministarstvo finansija će ubuduće neodgovornim lokalnim vlastima obustavljati novčane uplate iz republičkog budžeta ukoliko ne budu na vreme donosili programe zakupa državnih parcela.
Ministarstvo poljoprivrede kao osnovni razlog izmene Zakona o zakupu poljoprivrednog zemljišta, oko kojeg se poslednjih dana dosta polemiše, navodi upravo pokušaj da se iskoreni korupcija. I dok država žučno brani svoje stavove, vojvođanske vlasti najavljuju radikalizaciju protesta i protive se većini predloženih izmena. Oni su nedavno uputili nekoliko amandmana republičkom parlamentu u čijoj proceduri se već nalazi Predlog izmena i dopuna Zakona o poljoprivrednom zemljištu.
Posebno se protive ideji da se 30 odsto zemljišta u lokalnim samoupravama ponudi velikim investitorima u dugoročni zakup na 30 godina i to bez licitacije, već na osnovu predloženih biznis planova. Smatraju da je ovo izuzetno dug period i da će korupcija biti još veća. Strahuju da će veliki posedi pasti u šake „tajkunima bliskim vlasti”, dok će mali poljoprivrednici ostati bez zemlje za obrađivanje.
Izgovor našli u nedostatku investicija
Predlagači propisa brane se činjenicom da Srbiji nedostaju investicije u poljoprivredi i da su nam zato potrebni dugoročni zakupi. Kao model navode države poput Poljske, Hrvatske, Bugarske, Belgije ili Estonije u kojima se zemljište izdaje na 30 do 99 godina.
– Da biste napravili ozbiljan voćnjak na jednom hektaru potrebno je da uložite oko 50.000 evra. Složićete se da takvom investitoru treba sigurnost, neka vrsta garancije da će moći da ostane na toj zemlji duže od godinu ili dve – navodi se kao argument.
Najavljuje se i pravedniji sistem naplate zakupnina kao i da će malim proizvođačima prvi put biti omogućeno da kupovinom državnih parcela prošire svoje posede. Oni će moći da otkupe do 20 hektara, pod uslovom da su bar tri godine vlasnici poseda od najmanje 30 hektara na toj teritoriji.
(Politika)