Portal pametne poljoprivrede

U protestima koji se dešavaju širom Vojvodine preovladavaju mali poljoprivredni proizvođači koji bi hteli da po prihvatljivim uslovima i na odložene rokove kupe zemlju u državnoj svojini.

Oni veći, takozvane gazde, su ugroženi činjenicom da se deo zemljišta koje su do sada koristili u vidu zakupa oduzima i namerava dati na raspolaganje nekom potencijalnom investitoru.

„Genaralno predložena rešenja nisu dobra, s obzirom da tretiraju problematiku zemljišta u državnoj svojini dok se izmene ne dotiču ukupnih poljoprivrednih površina u Srbiji“ kaže Đorđe Bugarin iz Privredne komore Vojvodine.

Najveća manjkavost je, prema njegovim rečima, to što Srbija ništa ne čini da uredi uslove pod kojima stranac u Srbiji može da postane vlasnik zemljišta, s obzirom da je ta mogućnost predviđena SSP- om. Ukoliko Srbija svojim zakonom ne postavi jednake uslove za građane EU kao i za građane Srbije, država će biti u velikom problemu s obzirom na to da će od 1. septembra 2017. morati da se primenjuje taj međunarodni pravni akt, koji je ratifikovan kako u Skupštini Srbije tako i u parlamentima zemalja članica Evropske Unije.

Kao takav on ima jaču pravnu snagu od domaćeg zakona, objašnjava Bugarin.

Podsećamo da je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju potpisan u proleće 2008. godine i da kao takav reguliše prava i obaveze zemlje kandidata. U ovom slučaju prihavtili smo da izmenimo svoj Zakon o zemljištu čime smo omogućili stranim licima da budu vlasnici oranica.

Mogli smo se pritom ugledati na primere zemalja iz okruženja koje nisu žurile u prodaju svog nacionalnog blaga nego su se odlučile za produženje tog roka. Tako je u Poljskoj na snazi zabrana prodaje zemlje strancima 12 godina od datuma ulaska u Uniju, Madjarska se izborila za 10 godina, a u Hrvatskoj će prodaja njiva strancima biti moguća 2020. godine.

(RTV)