Portal pametne poljoprivrede

Predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc je upozorio da bi „za deset godina Evropska unija mogla nestati ako se ne zaustave nacionalizmi“ koji jačaju u zemljama evropske dvadesetosmorice.

Šulc je, u intervjuu italijanskom listu Republika, skrenuo pažnju na činjenicu da su u Evropi „na delu snage koje hoće da je podele“ i da je „budućnost u opasnosti“.

„To moramo sprečiti jer bi posledice bile dramatične… Evropa je u opasnosti… Ne znamo da li će kroz deset godina EU još ; postojati“, rekao je Šulc.

Na pitanje da li je moguće razrušiti Evropsku uniju, Šulc uzvraća da je „nazadovanje naravno moguće, ali je alternativa Evropa nacionalizma, granica i zidova“.

„To bi bilo poražavajuće i razorno jer je u prošlosti takva neka Evropa dovela do katastrofa“, rekao je.

Osvrćući se na razdor među članicama EU zbog izbegličke krize, Šulc dodaje da treba primiti ratne izbeglice, ali i da je „bolje zajedno braniti spoljne granice EU, jer ono što ne valja jeste podizati zidove unutar Evrope, to svima šteti i beskorisno je“.

„Mnoge vlade članica EU daju saglasnost za prenošenje suvereniteta na Uniju, da bi se potom žalile na neprihvatljivo uplitanje u nacionalni suverenitet i stavljale kočnice na zajedničko delovanje“, rekao je Šulc.

„A to su isti oni koji potom zameraju EU da ne zna da rešava probleme s kojima se sučeljava“, napominje predsednik EP.

On dodaje da „nije Evropska unija ta koja sad ispoljava slabosti, već zakazuju države… jer kad neki ministar poručuje da će njegova zemlja sama braniti svoje granice, zaboravlja da su to u svakom slučaju i granice EU“.

Šulc smatra da je „povratak mnogih vlada na nacionalne okvire poguban pošto nijedna zemlja ne može sama da se izbori s izazovima kao što su migracije, klimatske promene, terorizam, trgovina ili međunarodni kriminal“.

Republika primećuje da „dok Nemačka sa još sedam članica EU razmatra prihvatanje 400.000 izbeglica, druge izgleda da žele da to izbegnu, a Mađarska i Slovačka su se, štaviše, usprotivile već dogovorenom prijemu izbeglica“.

Šulc je, međutim, rekao da „sve zemlje prihvataju odgovornost i pozivaju se s uspehom na solidarnost kad traže nešto za sebe, a povlače se kad se od njih traži doprinos“.

„A ne zaboravimo da su zemlje koje trpe najveći teret izbegličke krize, upravo one koje najviše daju u zajednički budžet Evropske unije“, primetio je Šulc i dodao da će zato kad se iduće godine bude odlučivalo o višegodišnjem budžetu EU „doći do žestoke rasprave unutar EU“.

(Beta)