I plodored diktira cena
Struktura setve u Srednjem Banatu, prema statitičkim podacima, je takva da se može izvesti zaključak da su principi plodoreda poštuju. Strnine su prema RZS bile zasejane na 33%, kukuruz na 43%, suncokret na 19%, šećerna repa na 1,9%, soja na 2,3%, a povrće koje se gaji na većim površinama i može učestvovati u plodoredu na 0,7%. Realnost je drugačija i većina proizvođača setvenu strukturu određuje na osnovu trenutne cene nekog poljoprivrednog proizvoda, a što je samo jedan od faktora koji bi trebalo da utiču na to koja će kultura biti zasejana. Pravilan plodored je agrotehnička mera čiji principi dovode do stabilnije, zdravije i u krajnjem slučaju ekonomičnije proizvodnje ratarskih useva. Postoji nekoliko razloga koji bi trebalo da opredele poljoprivredne proizvođače da na svojim proizvodnim površinama uvedu pravilan plodored. Oni se mogu podeliti u tri grupe: biološki, agrotehnički i organizaciono ekonomski razlozi.
Biološki razlozi, najvažniji za uvođenje pravilnog plodoreda
Prvi razlog je takozvana netolerantnost prema ponovnom vraćanjanju na istu površinu. Što je ona veća, to je vremenski razmak povratka na istu površinu veći. Ralozi netolerantnosti su različiti i često dolazi do nakupljanja inhibitorskih materija, korenskih izlučevina koje negativno utiču na svoju kulturu. Šećerna repa i suncokret bi se na istoj parceli trebali gajiti posle pet godina pauze, dok je za kukuruz važilo pravilo da je tolerantan na ponovljenu setvu, pa čak i na gajenje u monokulturi. Pojavom kukuruzne zlatice (Diabrotica spp.) postalo veoma rizično gajiti kukuruz čak i u ponovljenoj setvi. Kod šećerne repe i krompira veliki problem kod čestog vraćanja na istu površinu mogu predstavljati nematode i najadekvatniji način borbe je promena kulture i eventualno uvođenje kultura koje deluju nematocidno, tj. utiču na smanjenje brojnosti nematoda. Iako se obe navedene kulture generalno gledajući seju na malim površinama, njihova proizvodnja je organizovana kod malog broja prizvođača, koji su se specijalizovali za njihovu proizvodnju i kod njih se na istu parcelu ovi usevi često vraćaju.
Drugi biološki razlog za uvođenje plodoreda je veća pojava određenih bolesti, štetočina i korova koji kasnije onemogućuju ili otežavaju gajenje određenih kultura. Kod suncokreta npr. pri čestoj setvi na istoj površini ili pri gajenju posle soje dolazi do pojave slerocinije, a što može dovesti do smanjenja prinosa. Ovo je jedan od glavnih razloga da se suncokret na istu parcelu vraća tek posle pet godina. Šećerna repa pored problema sa nematodama u zemljištu ostavlja veliku brojnost repine pipe, repine korenove vaši, rizomanije i sve to je razlog da se šećerna repa na istu površinu vraća tek posle pet godina. Kod kukuruza je pored napred navedene kukuruzne zlatice veliki problem i to što u slučaju ponavljanja setve dolazi do velike brojnosti kukuruznog plamenca i kukuruzne pipe. Kukuruzni plamenac prezimljava u stabljici kukuruza tako da se u ponovljenoj setvi povećava njegova brojnost.
Kod strnih žita usled ponovljene setve ili gajenja u monokulturi dolazi do velike brojnosti skočibuba (Elatiridae), žitnog bauljara (Zabrus tenebrioides), žitnih pivaca (Anisoplia spp)… Žitni bauljar je specifičan, jer se pojavljuje kod ponovljene setve, a kod uzgoja u monokulturi mu se brojnost povećava toliko da je u stanju da desetkuje usev.
Osim pojave bolesti i štetočina, problem kod nepridržavanja određenih principa plodoreda pravi i povećana brojnost određenih vrsta korova koji se u nekim usevima lakše, a nekim teže suzbijaju. Suzbijanje određenih korova je kod nekih useva nedovolno efikasno ili je skupo. Na primer smenom strnina i okopavina se smanjuje brojnost korova kojima ne odgovara gust sklop npr. sirka, a on se najefikasnije suzbija totalnim herbicidima posle skidanja strnina.
Agrotehnički razlozi
Agrotehnički razlozi za uvođenje plodoreda se odnose na različite načine obrade zemljišta za različite kulture i to kako po dubini, tako i po učetalosti obrade i po vremenu obrade. Na primer posle skidanja strništa se zemljite posle žetve plitko obradi, isprovocira se nicanje korova koji se dubokom obradom uništi, što dovodi do smnjenja broja korova. Kod okopavina dubina obrade zavisi od kulture pa je za suncokret dovoljno da se zemljište obradi do dubine od 20-25 cm, za kukuruz 25-30 cm, šećernu repu 35-40 cm. Gajenje u monokulturi najčešće se zemljište obrađuje na istu dubinu, isti način što često dovodi do stvaranja plužnog đona.
U agrotehničke razloge spada i smena kultura sa različitim korenovim sistemom koji različito utiču na zemljište, a zavisno od građe korenovog sistema različito prožimaju zemljište po dubini, po širini, intezitetu… Različite kulture imaju različit utrošak vode i hranjivih elemenata pa je za ravnomernije iskorištavanje bitno smenjivanje useva. Na primer, posle šećerne repe koja troši velike količine vode, u narednoj godini treba izbegavati gajenje kukuruza, jer je i on kultura koja je veliki potrošač vode. Neki usevi kao što su strna žita, okopavine su veliki potrošači azota, a neki usevi kao što su leguminoze ostavljaju velike količine azota iza sebe.
Organizaciono – ekonomski razlozi
Organizaciono – ekonomski razlozi su najviše vezani za pravilnu iskorištenost poljoprivredne mehanizacije, jer se gajanjem neke kulture na velikim površinama stavaraju takozvani „radni špicevi“, a u određenim delovima mehanizacija stoji neiskorišćena. Na osnovu pravilnog plodoreda mogu se planirati agrotehničke operacije koje se kod različitih kultura obavljaju u različito vreme. Na primer kod pesticida se može unapred napraviti planovi vezani za hemijske tretmane, kako vremena, tako i količina sredstava, a sve na osnovu plodoreda obraćajući pažnju na njihova rezidualna dejstva… Pridržavanjem principa plodoreda redukuje se količina infektivnog materijala, smanjuje broj štetocina i korova, a što dovodi do smanjenjenih troškova proizvodnje ali se smanjenim utroškom pesticida proizvodi zdravija harana tj. čuva životna sredina. Napred navedeni razlozi za uvođenje plodoreda kao što su pravilaniji utrošak vode, hranivih materija takođe utiču na manje troškove proizvodnje.
Svi navedeni razlozi se kod primene pravilnog plodoreda uzimaju kao polazne osnove. Poljoprivredni proizvođači su intenzivirali proizvodnju i specijalizirali je, tj. smanjili su broj gajenih useva. Mnogo je lakše napraviti plodored kad se u prizvodnji nalazi više različitih useva, i takav plodored je zasnovan na navedenim principima. Kod specijalizovane proizvodnje, sa smanjenim brojem useva ostaju mnogi neiskorišteni benefiti od povoljnog dejstva preduseva.
U visoko intenzivnoj proizvodnji, tj. uz primenu đubriva i pesticida, po pravilu uz veće količine i skupljih, uz adekvatan način obrade zemljišta, uz navodnjavanje, korišćenje tolerantnih sorti i hibrida može se donekle ublažiti, ali ne i sprečiti smanjenje prinosa. Pored nižeg prinosa nepoštovanje plodoreda dovodi do povećanih troškova proizvodnje, a plodored je jedina agrotehnička mera koja ne zahteva materijalna ulaganja već samo poštovanje određenih principa pri određivanju redosleda gajenja useva.
Predrag Marjanski
PSS Zrenjanin