Portal pametne poljoprivrede

Kada se završi alkoholno vrenje šire, dobija se mutno vino sa još neformiranim ukusom i mirisom. 

1. 1.Kada prestane izdvaj
2.  
3. 2.Prva radnja je da se obavi dolivanje sudova uz postavljanje vranjeva (brbaljki) za tiho vrenje, radi oslobađanja CO2 koji se izdvaja iz mladog vina.
4.  
5. 3.Izdvajanje CO2, naročito kod manjih sudova, obavlja se „skidanje“vina sa grubog taloga. Ostavljane vina na talogu lako može izazvati mane u ukusu i boji. Kvasci za vreme fermentacije upijaju različite materije koje bi mogle ponovo preći u vino razgradnjom kvasaca posle fermentacije i time prouzrokovati različite probleme. Ovo odvajanje vina od grubog taloga ne treba smatrati privim pretakanjem, jer se ono obalja nekoliko (1-5) dana od prestanka fermentacije, odnosno kada se izdvoji grubi talog na dnu suda. Pretočeno vino je još mutno i ono se blago sumporiše da bi ga zaštitili od razvoja štetnih mikroorganizama. Sumporiše se sa 2-5g SO2 na 100lit vina ili 4-10g vinobrana na 100lit vina. Ovo prvo pretakanje, skidanje sa grubog taloga; obavlja se uz provetravanje „otvoreno pretakanje“, a cilj je da se oslobodi CO2, otkloni miris na kvasac i pospeši taloženje nestabilnih materija.
6.  
7. 4.Mlado vino se, kako je to već rečeno, doliva odmah posle burnog vrenja, kasnije nedeljno i dvonedeljno, a posle I pretakanja dolivanje se vrši jednom mesečno. Ako želimo da imamo kvalitetno vino, pravilo je da se iz otpražnjenih većih sudova pretače u manje sudove, balone  i flaše. Ako iz bilo kog razloga sud mora da bude otpražnjen dve i više nedelja, obavezno treba izvršiti sumporisanje praznog prostora spaljivanjem sumpornih traka sa kojih ne kaplje sumpor.
8.  
9. 5.Prvo (pravo) pretakanje se vrši obično 2-4 nedelje posle završetka vrenja. Ono može biti otvoreno, poluzatvoreno i zatvoreno pretakanje. U praksi se najviše koristi otvoreno pretakanje i tom prilikom vino biva izloženo O2 iz vazduha. Ovaj način pretakanja je preporučljiv, naročito za vina koja mirišu na plesan i na H2S (sumpor vodonik-miris pokvarenih jaja). Nakon pretakanja mlado vina treba sumporisati sa 7-9g SO2 (14-18g vinobrana) na 100lit vina, da bi se sprečila dalja oksidacija vina. Pre prvog pretakanja treba proveriti stabilnost vina na vazduhu, i to tako što se u bele flaše od 1 lit sipa 3/4 mladog vina.
10.  
11. Flaše se zatvore vatom i ostave 48 sati na t 18-24C. Ako posle dva dana vino postaje mrko obojeno i neprijatnog je ukusa, predlog je da se obavezno sumporiše sa 7,5g SO2 na 100lit pre pretakanja. Ovakva vina koja su sumporisana pre pretakanja ne treba sumporisati nakon pretakanja.
12.  
13. 6.Drugo pretakanje obično se vrši 2-3 meseca posle prvrog pretakanja, dok se vino koje se nalazi u manjim sudovima (balonima) pretače 4-6 nedelja posle prvog pretakanja. Drugo, kao i sva naredna, pretakanja treba da se obavlja zatvoreno bez prisustva O2. Pre II pretakanja vino se sumporiše sa 2-3g SO2 na 100lit vina.
14.  
15. 7.Treće pretakanje se vrši prema potrebi i obično pada u aprilu mesecu.
16.  
17. 8.U drugoj godini dovoljno je da se vino dva puta pretoči, a ukoliko se duže čuva, u narednim godinama bovalja se jedno pretakanje godišnje.

Ono što je veoma bitno napomenuti je da prilikom svih ovih radnji mora se voditi računa o higijeni suduva i prostorija u kojima se čuva vino. Posle svakog pretakanja moraju se oprati sudovi i creva očistiti podovi i ukloniti ostaci od prosutog vina.

Milorad Jocić 

PSS Šabac