Portal pametne poljoprivrede

Sektor poljoprivrede identifikovan je kao jedan od najpogođenijih klimatskim promenama, a materijalna šteta izazvana klimatskim i vremenskim ekstremima od 2000. godine u Srbiji prelazi pet milijardi evra, dok je više od 70 odsto gubitaka povezano sa sušom i visokim temperaturama, upozoravaju iz Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković ističe da će sa aspekta smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG), Srbija imati obavezu smanjenja za 9,8 odsto do 2030. godine u odnosu na situaciju iz 1990. godine. 

Ona je kazala da će nakon ratifikacije Sporazuma Srbija imati obavezu postizanja ovog cilja.

Bošković je za Tanjug rekla da se od 2000. godine Srbija suočila sa nekoliko značajnih ekstremnih klimatskih i vremenskih „epizoda“, koje su prouzrokovale značajne materijalne i finansijske gubitke, kao i gubitke ljudskih života.

Dva najupečatljivija događaja su suša u 2012. i poplave u 2014. godini. 

„Procene su da ukupna materijalna šteta izazvana ekstremnim klimatskim i vremenskim uslovima, od 2000. godine, prelazi pet milijardi evra, a više od 70 odsto gubitaka je povezano sa sušom i visokim temperaturama“, rekla je ona.

Ministarka je dodala da su drugi glavni uzrok značajnih gubitaka poplave i one su samo u 2014. godini prouzrokovale ogromne štete i za oporavak je da će biti potrebno 1,3 milijardi evra.

Osvrćući se na Samit o klimi održan pre desetak dana u Parizu,  Bošković je rekla da činjenica da je nakon, gotovo šest godina, došlo do postizanja dogovora i prihvatanja obaveza svih država Okvirne konvencije UN o promeni klime ovogodišnja Konferencije predstavlja važan napredak i prekretnicu u oblasti klimatskih promena, ali i međunarodnih odnosa u celini.

Sporazum iz Pariza sastavni je deo Odluke Konferencije država članica koju je usvojilo 195 država članica Okvirne konvencije UN o promeni klime i istim su definisane obaveze za sve države članice i to za period posle 2020. godine.

Razlika u odnosu na Kjoto protokol je u tome što ovim Sporazumom sve države dobijaju obaveze smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte, dok su Kjoto protokolom samo industrijski razvijene države imale tu obavezu. 

 Pravno gledano, Sporazum je zapravo obavezujući za svaku državu ponaosob, nakon potpisivanja i ratifikacije na nacionalnom nivou. Istovremeno, Sporazum određuje da će otvaranje za potpisivanje istog započeti 22. aprila 2016. godine u UN u Njujorku  i trajati godinu dana. 

Sporazum će stupiti na snagu kada najmanje 55 država koje istovremeno emituju i, najmanje, 55 odsto ukupnih globalnih emisija ratifikuje Sporazum i dostavi ratfikacioni instrument UN-u.

Sporazum iz Pariza konkretno definiše obavezu sprovođenja aktivnosti na smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte koje će obezbediti ograničenje rasta globalne srednje temperature značajno ispod 2 stepena celzijusa, sa tendencijom povećanja ambicioznosti smanjenja emisija na način koji će dovesti do ograničenja porasta rasta globalne srednje temperature na 1,5 stepen celzijusa. 

Obaveze pojedinačnih država članica Konvencije, u okviru ovog Sporazuma, određene su ciljevima smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte koje su same države dostavile kao pripremu za Konferenciju.

Značajno je da je 188 država do kraja Konferencije dostavilo svoje ciljeve smanjenja emisija, dok su Sporazumom iz Pariza pozvane i ostale da to učine u što kraćem roku. 

Sporazum iz Pariza poziva i na povećanje ambicioznosti smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte, koji će se određivati kroz revizije dostavljenih ciljeva smanjenja emisija na svakih pet godina i u skladu sa mogućnostima svake države. 

Takođe, države koje su dostavile svoje ciljeve smanjenja emisija do 2030. godine su pozvane da do 2020. godine dostave i ciljeve do 2025. godine, ali i dugoročne strategije smanjenja emisija emisija gasova sa efektom staklene bašte i to do sredine i do kraja veka, navode u ministarstvu.

Što se tiče obaveza Srbije, iz resornog ministarstva ukazuju da pored izrade Nacionalnog plana adaptacije (i prema Sporazumu i prema EU zakonodavstvu) ne postoji bilo koja druga obaveza. 

(Tanjug)