Portal pametne poljoprivrede

Zečevi mogu da nanesu štetu mnogim poljoprivrednim kulturama tokom vegetacije ali nemerljivo najveće štete od zečeva nastaju zasadima voćaka tokom zimskog perioda naročito kada su duboki snegovi i kada nemaju druge hrane.

Štetu zečevi nanose tako što zubima gule koru sa debla i grana i oštećuju cvetne pupoljke. Obnova oštećenih stabala od zečeva ali i drugih divljači je teška, a ponekad i bezuspešna što zavisi od stepena i mesta na kom je nastalo oštećenje na stablu. Ukoliko je oštećena kore samo sa jedne strane voćke dovoljno će biti  premazati oštećeno mesto kalem voskom ili nekim fitobalzamom i oštećena kora će se obnoviti. Ukoliko je pak kora oštećena oko celog debla u vidu prstena (koje može biti i dužine nekoliko santimetara), kora ne može da zaraste, pa se tako oštećena stabla uglavnom osuše.

Jedan od  načina da se spreče štete od zečeva u voćnjacima je mehanička zaštita od pletene žice oko celog zasada ali je ovo  vrlo skupa mera posebno u godinama kada je snežni nanos veliki – do nekoliko metara kada žičana ograda ne predstavlja više nikakvu barijeru zečevima.

Najstariji i najednostavniji način borbe protiv zečeva  je obmotavanje debla i donjih delova ramenih grana raznim izolacionim materijalima. U tu svrhu u praksi se najčešće koristi talasasti karton (lepenka), impregnirani papir, karton i dr. Papir se izreže na uske trake 5 do 10 cm i spiralno uvija oko debla od zemlje, pa naviše obuhvatajući i donje delove ramenih grana. Ovako uvijena debla istovremeno su zaštićena i od niskih temperatura. U proleće ovaj materijal treba skinuti sa debla voćaka.

Takođe, mogu se koristiti i specijalne mrežice od tvrde plastike ili pocinkovane žice, koje se postavljaju odmah nakon sadnje i ostaju da štite voćke u naredne 3-4 godine.

Ne preporučuje se upotreba folija (polietilenskih) niti drugih plastičnih materijala, jer ispod njih može doći do kondezacije vode.

Jedan od načina zaštite od zečeva je takođe i primena hemijskih preparata, odnosno primena repelenata (to su sredstva koja svojim mirisom odbijaju divljač). Preparati koji se koriste u tu svrhu obično nose prefiks „kuni„ koji upućuje na namenu preparata.  U praksi, za premazivanje debla i ramenih grana najčešće se koristi Kunilent, a njegovo dejstvo traje od 50-70 dana zavisno od koncentracije te po isteku ovog perioda, premazivanje se mora  ponoviti.  Primena repelenata se ne preporučuje kod podizanja mladih zasada sa sadnicama gde su korišćeni desikatori (sredstva za prevremeno skidanje lišća), jer je u toku zime otežana njihova razgradnja, pa može izazvati sušenje kore te i čitave voćke.

Premazivanje stabla i grana treba obaviti po suvom vremenu kada je temperatura iznad 10 stepeni Celzijusovih.

PSS Zrenjanin