Kad nema niskih temperatura
Svim voćnim vrstama, a u okviru vrsta i nekim sortama neophodno je određeno trajanje u toku dana i vegetacije količina svetlosti da bi se ostvarilo normalno razviće, formiranje cvetnih pupoljaka i, u rezultatu svega, optimalna rodnost.
Sve vrste voćaka svrstane su u dve grupe: voćne vrste dugog i kratkog dana. Voćne vrste kratkog dana ranije formiraju cvetne pupoljke i zadovoljavaju se relativno malim brojem dana časova aktivne svetlosti , koji su dovoljni za početak formiranja cvetnih pupoljaka i normalnu rodnost.
Važnije vrste koje spadaju u ovu grupu jesu: jabuka, kruška, leska, neke vrste i sorte šljiva i druge.
Otuda navedene vrste mogu u našim uslovima da uspevaju na većim nadmorskim visinama i relativno hladnijim arealima ( Pejkić B. Nolit 78).U takvim uslovima oblačnost je u većoj meri izražena. Zato nije nimalo slučajno što se jabuka gaji na severu Evrope, gde je dan kraći.
Sa druge strane, grupa voćaka dugog dana predstavljena je, uglavnom, koštičavim voćnim vrstama , kojima je za uspevanje, razvoj krune i plodonošenje neophodna veća količina dnevne svetlosti, pa samim tim i kasnije dolazi do formiranja cvetnih pupoljaka.
Dakle, ukoliko navedene vrste nemaju adekvatnu, odgovarajuću količinu dnevne svetlosti nema ni formiranja cvetnih pupoljaka, pa ni normalne rodnosti.
Za uspešnije gajenje kontinentalnih voćnih vrsta neophodno je da tokom zime postoji određeni period sa temperaturom od 0°C do 7,2° C. Ukoliko navedene temperature ne traju određeni broj časova u toku zimskog mirovanja nastaje nerodnost voćaka. Veći broj sorti jabuka i krušaka u toplijim arealima ne formiraju cvetne pupoljke.
Određene koštičave voćne vrste , primer breskva, za svoje uspevanje, u zavisnosti od sorte, zahtevaju između 200 i 1100 časova trajanja temperature u opsegu 0,0°C do 7,2°C. Ukoliko to nije ostvareno tada, i pored toga što su formirani cvetni pupoljci, ne dolazi do formiranja normalnog polena i do oplođenja. Takvi cvetni pupoljci, po pravilu, otpadaju pre cvetanja.
Kajsija, na primer, osipa cvetne pupoljke u zavisnosti od sorte. Sorte hladnijih areala ( kao što su krupna rana, mađarska najbolja, kečkemetska ruža i druge) zahtevaju veći broj časova niskih temperatura. Ukoliko izostanu niske temperature za vreme mirovanja vrlo često ne dolazi do cvetanja.
Međutim, ukoliko se pojedini cvetovi i otvore nema oplođenja, pa samim tim ni rodnosti. Za neke rane sorte šljive i trešnje u toku zime neophodna je temperatura između 0.0° – 10° C, u ukupnoj sumi 467 do 530 časova ( Plancher, 1984). Crna ribizla je voćna kultura severnih areala. U zavisnosti od sorte neophodna joj je temperatura-od 3 °C i 0.0° C. Ukoliko je u toku zimskog mirovanja viša temperatura, onda trajanje niskih temperatura trebalo bi da bude i 1200 časova.
Mr Branko Tanasković
PSS Čačak