Portal pametne poljoprivrede

Nepopisana imovina i na milost i nemilost krupnih i lokalnih tajkuna i političara prepušteni milioni hektara državne zemlje, kao i stotine hiljada kvadratnih metara državnog prostora, razlog su za hitno reagovanje Vlade, ukoliko se efektivno želi barem usporiti pljačka građana Srbije, poručuju iz Mreže za restituciju, u kojoj se nadaju da će sledeća godina biti obeležena suštinskim pomakom po pitanju popisa javne svojine.

Upozoravajući na to da u Srbiji nije popisano preko dva miliona hektara državnog zemljišta i da se o njima ne vodi evidencija, ova organizacija ocenjuje da je upravo nepopisana imovina „jedan od najvećih generatora korupcije na svim nivoima vlasti“.

-„Velika“ akcija nadležnih nakon koje je privedeno 79 lica, koja na prvi pogled malo toga imaju zajedničkog, obuhvatila je prema rečima nadležnih, potencijalnu štetu u iznosu od 100 miliona evra. Ostavljajući pravosuđu, kao jedino nadležnom da utvrdi ima li krivice pa i tolike štete, sve ove predmete nedvosmisleno vezuje jedna stvar – nepopisana i slabo kontrolisana državna svojina. Nepopisana državna svojina u Republici Srbije i danas je, tačno dvadeset godina od prvog ozbiljnijeg propisa kojim se uređuje obaveza popisa, jedan od najvećih izvora katastrofalno velikog prelivanja novca u privatne džepove nekolicine privilegovanih lica i naravno nezaobilaznih partija, naglašavaju u Mreži za restituciju.

Podsećajući na to da je formirana Direkcija za imovinu koja je imala, i danas ima jedan od ključnih zadataka, da evidentira i popiše državnu svojinu, ocenjuju da su dosadašnje aktivnosti nadležnih na popisu javne svojine apsolutno nedovoljne.

Zrnce peska u Sahari zloupotreba

-Pre više od godinu dana, Vladi smo uputili dopise u kojim se navodi da samo tri subjekta koja su prvenstveno obavezna da popisuju državnu svojinu, i to ministarstva građevinarstva i poljoprivrede i JP Srbijašume, zvanično priznaju da ne popisuju evidenciju o preko dva miliona hektara državnog zemljišta, iako je to njihova zakonska obaveza. Subotnja privođenja i potencijalna šteta o kojoj smo mogli da čujemo od predstavnika vlasti, ipak predstavljaju samo „po neko zrnce peska u Sahari zloupotreba sa nepopisanom državnom svojinom“. Paradoksalno, istovremeno sa ovim privođenjima, u skupštini su se našla dva izuzetno sporna zakonska predloga sa aspekta popisa, zaštite i racionalnijeg gazdovanja sa državnom svojinom. Izmene zakona o poljoprivrednom zemljištu i novi Zakon o zadrugama – ukazuju u Mreži za restituciju.

Slaba je, vele, uteha građanima to što su tokom rasprave mogli čuti da Srbija ipak ima „preko 800.000 hektara poljoprivrednog zemljišta“, te da se u restituciji potražuje samo manje od 85.000 hektara. Zakonska rešenja, ne samo da ne garantuju bolji popis i gazdovanje državnim zemljištem, već naprotiv, stvaraju uslove za pokušaje još jednog „ozakonjenja“ kriminala, uzurpacije i pljačke državne imovine. Naravno, ni narodni poslanici, niti članovi Vlade koji su predlagali i usvajali ovakva rešenja ne mogu zbog toga krivično odgovarati, ali to ne znači da pljačka ili kriminal nisu učinjeni.

Njive kriju 200 miliona evra

-Dok su predstavnici Mreže na ulici testirali da li će Ministarstvo poljoprivrede umeti da sačuva „osam nacrtanih ovaca“ (simbolično 800.000 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta), državna revizorska institucija je javnost „animirala“ velikom količinom „domaće rakije i ešarpi“, koje su možda nesvrsishodno nabavljene. Dok čak i vlast danas priznaje da nije popisano poljoprivredno zemljište, i da su gubici države zbog lošeg gazdovanja, ne par stotina hiljada ili pet do 15 miliona evra sa početka ove godine, nego preko 110 miliona (odgovorno tvrdimo i možemo da dokažemo da prelaze 200 miliona evra godišnje), u Beogradu se održava skup o „potrebi smanjenja sive ekonomije“. Pri tome, jedan od pripadnika „Kluba Privrednik“, pravi računicu o uštedama za budžet kada bi se umanjila siva ekonomija za 10 deset odsto, primećuju u Mreži za restituciju.

(Agrosmart)