Portal pametne poljoprivrede

Organizovano robno berzansko tržište koje organizuje “Produktna berza” iz Novog Sada i u  2015. godini je pokazalo da je jedini tržišni prostor koji može za svoj finalni proizvod da kaže da je neprikosnoven na ovim prostorima. Taj finalni proizvod se zove “referentna cena”.

Način na koji se registruje cena na berzanskom tržištu kandiduje ovu cenu kao reprezentativnu i iz tih razloga i može da nosi epitet referentne cene. 

Sva roba padala u dolarima

Analizirajući tržište u 2015. godini, poći ćemo od samog kraja. Berzansko tržište na samom kraju 2015. godine je zatvoreno sledećim cenama: pšenica 19,58 din/kg (17,80 bez PDV), kukuruz 17,38 din/kg ( 15,80 bez PDV) i soja 44,55 din/kg (40,50 bez PDV).

Ostale robe zbog male frekventnosti trgovanja ovom prilikom nećemo analizirati. Posmatrajući pomenute cene u odnosu na poslednji dan trgovanja u 2014. godini, situacijaje sledeća: cena pšenice na dan 31.12.2015. je niža za 18,35% , cena kukuruza je viša za 8,22%, dok je cena soje u padu za 4,71%.

Ako uzmemo u obzir cene u dolarskim vrednostima, tada je situacija još nepovoljnija sa aspekta tržišne pozicije pojedinih roba. Naime, u dolarskim vrednostima sve tri robe su u padu i to pšenica za 27,00%, kukuruz za 3,25%, a soja za 14,80%.

Nikada veće zalihe u svetu

Generalna ocena tržišta u 2015. godini bi mogla da se okarakteriše u jednoj ključnoj reči, a to je: stabilnost. Ova ocena pogotovo može da se odnosi na period od početka ekonomske 2015./16 godine, odnosno od žetve, pa do kraja godine.

Nikada veće svetske zalihe pšenice, kukuruza i soje, uz solidan prinos ovih kultura i na našem tržištu, razlog su velike ponude, kao i nešto nižih i iznad svega izuzetno stabilnih cena. Ovakav razvoj situacijie na tržištu nije odgovarao većem obimu trgovanja, tim pre što su se izvoznici usled prilično popunjenih lučkih terminala na Crnom moru, po prilično niskim cenama u velikoj meri povukli sa tržišta.

Bez iznenađenja

Sva predviđanja za narednu kalendarsku godinu svakako moraju za svoju ishodišnu tačku da imaju nivo prenetih zaliha iz prethodne godine, a one će biti veoma velike. To bez sumnje znači da se ni u prvoj polovini naredne godine ne mogu očekivati značajnije promene cena.

Šta će se dešavati nakon žetve svakako najviše zavisi od prinosa useva novog roda. Ono što već sada brine svetske analitičare jesu moguće posledice klimatskog fenomena “El Ninjo”, kao i sve češći i sve veći uticaji političkih kriza na tržište hrane.

ROBA

PONUĐENA KOLIČINA (t)

CENA PONUDE DIN/KG SA

PDV-OM

ZAKLJUČENA KOLIČINA (t)

ZAKLJUČENA CENA DIN/KG SA PDV-OM

PROMENA U ODNOSU NA PRETHODNU NEDELJU

Pšenica, rod 2015. 

25

19,58

25

19,58

+/- 0,00%

Prodeks

Što se tiče nedelje za nama, nije bilo nikakvih cenovnih promena koje bi uticale na vrednost PRODEX-a, registrovanu prošlog petka. Ovaj indeks danas „vredi“ 203,64 indeksna poena, isto koliko i pre nedelju dana.

Kako je kraj kalendarske godine, nije zgoreg uporediti vrednost PRODEX-a i vrednost njegovih komponenti danas, u odnosu na kraj prošle kalendarske godine.

31.12.2014., PRODEX je bio veći nego danas i vredeo je 206, 37 indeksnih poena. Međutim aktuelni pad indeksne vrednosti u odnosu na prošlu godinu, još je izraženiji kada se uzme u obzir revalorizovana vrednost PRODEX u USD. Naime, PRODEX revalorizovan u američki dolar, danas iznosi 113,47 indeksnih poena, što jre za čak 13,24 indeksnih poena niže nego 31.12.2014.

Razlozi ovakvog pada leže u činjenici da je krajem prošle godine, na domaćem tržištu, kukuruz dolarski vredeo približno isto kao i danas, ali sa druge strane pšenica je prošle godine, na domaćem tržištu, vredela čak 216 USD/t, bez PDV-a, što je za čak 56 američkih dolara više nego danas. Istovremeno soja u zrnu takođe beleži veoma izražen pad revalorizovane cene, na domaćem tržištu. 31.12.2014., za soju u zrnu se plaćalo 427 USD/t, bez PDV-a, a danas ona vredi „samo“ 369 USD/t, bez PDV-a.

Sve ovo ukazuje na činjenicu da su cene najznačajnijih poljoprivrednih kultura, izuzimajući kukuruz, danas znatno jeftinije nego pre tačno godinu dana.

(Produktna berza)