Portal pametne poljoprivrede

I seoski župnik trebalo je da priča o IPARD-u. Da kaže poljoprivrednicima u svom selu šta mogu dobiti za šljivik, šta za staju… Da se više o tome pričalo, bolje bismo taj novac iskoristili.

Ovako, u razgovoru za Agrosmart, ukazuje na značaj što boljeg informisanja o fondu Evropske unije namenjenog poljoprivredi i ruralnom razvoju, pročelnik za poljoprivredu, šumarstvo i ruralni razvoj Vukovarsko-srijemske županije Andrija Matić.

Osvrćući se na pretpristupni period Hrvatske i trenutnu situaciju u toj zemlji, kojoj su kao članici EU dostupni strukturni fondovi, naš sagovornik ocenjuje da je uključivanje u evropsku porodicu hrvatskim poljoprivrednicima donelo samo dobro. Njegova poruka je da se Srbija, ovdašnje institucije i poljoprivrednici, moraju što bolje pripremiti za IPARD, koji bi nam, uveravaju naši zvaničnici, uskoro trebalo da bude dostupan. Hrvatska, veli, u početku nije bila dovoljno spremna, ali je uhvatila korak par godina pred samo pristupanje EU te je ipak umnogome iskoristila mogućnosti koje IPARD pruža.

-Svakako da nema razloga da se prigovori IPARD-u kao programu jer je odličan. Zamerke bi više bile upućene ka našoj spremnosti i neinformisanosti. Da smo se na vreme obavestili i pripremili, iskorišćenost tih sredstava bila bi veća i ne bismo gubili vreme. Iz iskustva hrvatskih poljoprivrednika govorim i preporučujem farmerima u Srbiji da ozbiljno shvate tu pripremu – poručuje Matić.

Za ovaj program u Hrvatskoj su mogli da konkurišu i mali poljoprivrednici. Kako se u toj zemlji pokazalo pogrešnim to što su se poklapale nacionalne i IPARD mere, Srbija je, poučena tim negativnim iskustvom napravila nacionalni program podrške namenjen malim poljoprivrednicima, tako da je IPARD ostao rezervisan za naprednije.

-Mogli su kod nas da za mere IPARD-a konkurišu i veliki i mali. Međutim, kod onih koji nisu imali kapacitete bilo je pitanje kako da garantuju održivost projekta, kako da dokažu da će u narednih pet godina koliko traje nadzor, sve biti u zadatim okvirima. S druge strane, bilo je neophodno osigurati novac za finansiranje, a često mali nisu imali kapitala da bi mogli to da iznesu – priča Matić. – Država je ugovorila s komercijalnim bankama, kao i Hrvatskom bankom za obnovu i razvoj, da podrže poljoprivrednike koji konkurišu. Prijavljivali su se i dobijali pomoć iz evropske kase i oni koji su tražili 10.000 evra, i oni koji su tražili milion evra. Nije bilo eliminisanih pod uslovom da su mogli garantovati za održivost projekta ili kapital koji ulažu.

Naš sagovornik kaže da je u početku bilo dosta straha među hrvatskim poljoprivrednicima da neće proći na konkursu, da je to za njih prevelik zalogaj. Jer, morali su angažovati konsultante, a to je koštalo, a niko nije mogao da tvrdi da će prijava sigurno proći.

-Recimo, trebalo je da se osiguraju dva miliona evra da bi se milion dobio natrag. Osim toga, i pre ulaska Hrvatske u EU, došlo je do sloma nekih tržišta jer se naša zemlja otvorila kao zajedničko tržište i cene su u primarnoj proizvodnji padale. Tako je padao i interes za proizvodnju u mlekarstvu i drugim sektorima. A, s druge strane, imali smo nacionalni program koji je nudio dobre uslove, pa su se mnogi odlučivali za taj, lakši vid dobijanja finansijske podrške. Dobro je što je u Srbiji razgraničeno ko će moći da konkuriše za nacionalne mere, a ko za evropske fondove – ocenjuje Matić.

U svakom slučaju, ako se Srbija valjano pripremi za IPARD, biće joj to dobra škola i za buduće strukturne fondove koji su sada hrvatskim poljoprivrednicima na raspolaganju.

-Sada imamo velike proizvođače koji iz strukturnih fondova dobijaju i pet miliona evra, međutim nije najbolje rešenje jer većina ostaje bez tih sredstava. Na primer, vrednost jednog konkursa je 60 miliona evra, tako da nekolicina dobiju sve. Zato se zalažemo za to da se maksimalni iznosi smanje, recimo sa pet na milion evra, da se neke otežane okolnosti eliminišu i drugačije definišu, da se poziv razbije na više manjih konkursa. Ali to su tehničke stvari, mnogo je važno to što hrvatska poljoprivreda ima pristup tako velikim fondovima – naglašava Matić.

Na pitanje kako se Hrvatska bori sa jakom konkurencijom u EU, on podseća na to da ova zemlja nije imala neku ozbiljnu proizvodnju pa da keže da je doživela slom.

-Otvoreno tržište, međutim, masovno nudi proizvode srednje vrednosti, a kako je kriza, kupci ne biraju što je bolje i sigurnije već što je jeftinije. Sada u radnjama imamo svinjsko meso za 2,5 evra. Dobro je izreklamirano, ali pitanje je kakvim je hibridima hranjeno – ukazuje Matić, inače proizvođač domaćih svinja na vlastitom imanju u Drenovcu.

Nismo dali zemlju

-U drugom članu našeg zakona rečeno da je zemlja nacionalno blago i da nije na prodaju sedam godina po pristupanju EU. Ali i pre toga mi smo zemljišnu politiku uredili. Imali smo priliku da svojim zemljištem raspolažemo na najbolji način, bilo prodajom, zakupom, koncesijom. Tako je poljoprivredno zemljište već distribuirano i zahvaljujući dobroj politici već imamo 500 poljoprivrednika koji imaju 50 do nekoliko stotina hektara, i više od hiljadu onih koji poseduju više od 20 hektara. Dakle, stvorili smo puno srednjih gazdinstava – kaže Andrija Matić. – Velike nadležnosti tu su date lokalnoj samoupravi a ona je vodila računa o tome koje njive kome da da. Godišnji zakup iznosio je od 100 do 200 evra na period od pet do 50 godina. 

(Agrosmart)