Hoćemo u Evropu, a donosimo afričke zakone
Usvajanjem Zakona o poljoprivrednom zemljištu naneta je nesaglediva šteta srpskim poljoprivrednicima i premda postoje mehanizmi kojima se u dogledno vreme može sprečiti primena tih štetnih odredbi, verovatno neće biti snage koja bi to mogla uraditi i kojoj je stalo do opstanka malih zemljoradnika, kaže za Agrosmart predsednik udruženja Paor iz Crepaje Miroslav Grubanov.
-Na delu je diskriminacija malih poljoprivrednika, a niko na to ne reaguje. Pa bolje je bilo da smo prepisali nemački, slovenački ili neki drugi evropski zakon o poljoprivredi, nego što smo napisali document o propasti paora, a velikima dali sve što požele. Želimo da idemo u Evropsku uniju, a donosimo afričke zakone – naglašava Grubanov i podseća na to da su se ne tako davno prvana lica bunila jer su samo fizička dobijala subvencije, a sada su ona u povlašćenom položaju, a poljoprivrednici nemaju ta prava i nikom ništa.
-Trebalo je malim i mladim poljoprivrednicima omogućiti da dođu do zemljišta ali zakoni su nam takvi da idu u prilog velikim igračima, a ne njima. Da je određen zemljišni maksimum i da je ograničeno koliko hektara mogu da imaju pravna lica, koliko pojedinac, sve bi bilo drugačije. Najveći problem i jeste u tome što kod nas ne postoji zemlјišni maksimum, a ograničenje u tom pogledu bilo bi klјučno u agrarnoj politici – kaže naš sagovornik I dodaje da je najbitnije da se ograniče posedi u vlasništvu, kao što je to u evropskim zemlјama. – Petnaest je godina kako se donose razni zakoni o poljoprivredi, a nikome nije palo na pamet da se donese zemljišni maksimum. Nismo mi Amerika da neki mogu da imaju hiljade hektara. Ako Danska može da ima ograničenje na 300 hektara, Nemačka na 100 hektara u ratarstvu ili 150 za stočarstvo, valjda smo i mi mogli.
(Agrosmart)