Pripreme za prihranu ozimih useva
Usevi strnih žita koji su posejani u optimalnom agrotehničkom roku uz upotrebu preporučenih količina hraniva pred setvu nalaze se u dobroj kondiciji. Usevi se nalaze u fazi bokorenja. U proizvodnji strnih žita sledi prihrana useva. Prihranjivanje je jedna od najvažnijih agrotehničkih mera u proizvodnji strnih žita. Prihranom je potrebno obezbediti dovoljnu količinu azota biljkama za naredni deo vegetacije. Najintenzivnije usvajanje hraniva je u fazama bokorenja i vlatanja kada je i porast biljaka najintenzivniji.
Pre upotrebe azotnih đubriva potrebno je odrediti količinu hraniva koju je potrebno dodati na parceli. To je moguće utvrditi na osnovu N-min analize gde se utvrđuje sadržaj nitratnog azota. Uzorci se uzimaju sa tri dubine do 0 – 90 cm. Posle analiza na osnovu sadržaja u zemljištu moguće je utvrditi tačnu količinu azota koju je potrebno upotrebiti na posmatranoj parceli uzimajući u obzir sledeće specifičnosti:
o Zahteve sorte
o Mineralizacija azota
o Obilazak useva
o Gustinu useva optimalno 450 – 500 biljaka na m2 – za ređe sklopove povećeti količinu za 10% za svakih 50 biljaka manje, za gušće useve smanjiti za 10% za svakih 50 biljaka više
o Broj prihrana do 80 kg N/ha jedna prihrana
o Više od 80 kg N/ha dve prihrane, prva prihrana 60% u drugoj prihrani 40%
Na izbor đubriva utiče pH vrednost zemljišta. Đubrivo AN (33% azota), ili UREA (46% azota) imaće prednosti na zemljištima neutralne reakcije. Na kiselim zemljištima koristiti KAN (27% azota). U svakom slučaju, proizvođačima se savetuje da urade analizu zemljišta i utvrde optimalnu dozu za svaku njivu. Tako će se postići maksimalni mogući prinos na svakoj parceli u ovoj godini, izbeći opasnost od poleganja, uštedeti novac i povećati konkurentnost.
PSS Senta