Ne piše "bez GMO" – sumnjivo je
Meso, jaja i mleko koje uvozimo iz Evropske unije, ukoliko ne sadrže oznaku „Bez GMO“, najčešće su dobijeni od životinja hranjenih genetski modifikovanom hranom, ukazuju iz neprofitne organizacije „Dunav soja“.
Oni ističu da svi ti proizvodi iz Srbije potiču od životinja hranjenih domaćom genetski nemodifikovanom sojom, kakvu u Evropi proizvodi svega 15 odsto proizvođača.
„U Evropi je 85 odsto ovakvih proizvoda hranjeno GM sojom. Problem je što se u tom slučaju ne zahteva označavanje, već samo u slučaju kada su genetski modifikovani sastojci direktno i fizički prisutni u proizvodu”, rekla je Tanjugu regionalna direktorka “Dunav soje” Marija Kalentić.
Ona tvrdi da su meso, mleko, jaja u zemljama EU ukoliko na sebi ne sadrže oznaku “Bez GMO” najčešće proizvedeni od životinja koje su hranjene genetski modifikovanom hranom, ali kako objašnjava, u Evropi ipak postoji mogućnost dobrovoljnih oznaka kvaliteta.
Zainteresovani proizvođači imaju mogućnost da istaknu da su njihovi proizvodi dobijeni korišćenjem isključivo genetski nemodifokovane soje, kao što je „Danube Soya“ oznaka, koja dodatno zahteva poreklo soje sa područja Evrope.
„Danube Soya standard kvaliteta, omogućava označavanje prehrambenih proizvoda koji su proizvedeni korišćenjem evropske, genetski nemodifikovane soje. Samim tim, predstavnici prehrambene industrije sada mogu da označe „GM free“ kvalitet i evropsko poreklo svojih proizvoda“, rekla je ona.
„Danube Soya“ označavanje zvanično je podržalo Ministarstvo poljoprivrede od maja 2015. što je ujedno prva i jedina oznaka kontrolisanog GM free kvaliteta, navodi Kalentić.
Ova organizacija je, zajedno sa konsultantskom kompanijom SEEDEV i uz podršku Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Srbije, GIZ-ovog projekta „Kvalitetna soja bez GMO-a iz Dunavske regije “, Austrijske razvojne agencije (ADA) i oko 50 učesnika iz celog tržišnog lanca napravila studiju “Efekti liberalizacije Zakona o GMO na tržište soje u Srbiji” sa ciljem da se analiziraju uticaji i predvide mogući efekti liberalizacije Zakona na tržište soje u Srbiji, koji nam predstoje kad postanemo članica Svetske trgovinske organizacije.
„Naša studija je pokazala da ukoliko dođe do usklađivanja Zakona o GMO sa regulativom EU i STO, omogućilo bi se i da se genetski modifikovana (GM) sojina sačma uvozi u Srbiju, što ne znači da bi se to i desilo. Nesporno je da bi najveći pokretač uvoza bila razlika u ceni, na koju utiče veliki broj faktora, ali takođe i interes učesnika u celom tržišnom lancu“, objašnjava Kalentićeva.
Ona dodaje i da kao posledica liberalizacije Zakona o GMO, u uslovima otvorenog tržišta, Srbija ne može biti cenovno konkurentna uvozu jeftinije GM soje iz evropskih zemalja, pa iz tog razloga, da bi sačuvala svoj jedinstveni položaj i domaće „GM free“ tržište, Srbija mora strateški da se orijentiše i usmeri svoju konkurentnost.