Portal pametne poljoprivrede

Iskustva hrvatskih poljoprivrednika u pretpristupnom periodu, ali i otkada su postali deo evropske porodice, mogu nam biti od velike pomoći u mnogim segmentima, pa tako i u zaštiti porekla naših autohtonih sorti i proizvoda. Krajnje je vreme da se Srbija lati tog posla jer ćemo, sudeći prema primeru iz Hrvatske, imati od toga koristi, ako ne pre, onda kada postanemo deo evropske poljoprivredne politike. Kada je o stočarstvu reč najbolje nam je, poručuju farmeri iz komšiluka, da krenemo od mangulice, autohtone srpske rase svinja.

-Ako Srbija bude štitila mangulicu, biće će to bez sumnje njen brend. Ne možemo reći da Hrvatska ima genski potencijal magulice. Zanimljivo je da je kod nas nema u legalnom uzgoju jer je u Hrvatskoj mangulica izgubljena, a to što imamo nije došlo legalnim putem. Ali imamo drugu pasminu – crnu slavonsku svinju, takozvanu fajfericu. Nju smo zaštitili i sada dobijamo posebne podsticaje – priča za Agrosmart pročelnik Odjela za poljoprivredu, šumarstvo i ruralni razvoj Vukovarsko-srijemske županije Andrija Matić.

Sto evra po grlu, malo li je

Prvi čovek agrara ove županije i sam je stočar, crnu slavonsku svinju uzgaja od 2001. godina na imanju u opštini Drenovci, mada je, kako kaže, svinjarstvo u njegovoj familiji tradicija. Unazad petnaest godina okrenuo se fajferici i sada ima stotinak svinja, šest umatičenih krmača i dva nerasta.

-Prosto, svinja je uvek bila spojena sa našim životom. A sad je crna slavonska u značajnom usponu u Hrvatskoj, naročito po ulasku u EU. Ostvaruju se i posebni podsticaji jer je EU prihvatila da jednom od mera potpora nagradi proizvođače dodatnim stimulacijama za autohtone pasmine koje su zaštićene. U Hrvatskoj je osim crne slavonske zaštićena i turopoljska pasmina. Em proizvođači dobijaju posebne podsticaje, em ima sve više kupaca koji žele da se hrane zdravo i spremni su da plate više za takav proizvod. Tako da ostvarujemo veće podsticaje za živu stoku, a i više cene kod kupaca.  Najviše zarađujemo na suvomesnatim proizvodima, koji se dobro plaćaju. Isplate se kulen i kobasice, a najbolje se i najlakše proda slanina – priča naš sagovornik napominjući da po svakom umatičenom grlu autohtonih pasmina svinja hrvatski farmer dobije 100 evra.

On objašnjava da je, s obzirom na to da Evropa ima zajedničku poljoprivrednu politiku, i finansiranje poljoprivrede zajedničko, što znači da se svi novci koji idu ka poljoprivredi, bilo da su opštinski, županijski, državni, iz evropskih ili nekih fondova, smatraju državnim podsticajima.

-Za uzgajivače crne slavonske svinje ona je 100 evra po grlu i to je državni podsticaj. Nije potrebno da znamo koji je deo iz hrvatske kase, koji iz evropske ili lokalne. Nacionalni budžet za poljoprivredu sastoji se od iznosa koji smo mi dužni da osiguramo, te od evropkih sredstava. Hrvatska je ispregovarala tako da se udeo evropskog novca svake godine povećava. Kada dođemo do 2020. godine, samo ćemo zajedničke novce trošiti, a sada imao i naše i evropske – objašnjava Matić.

Ne traži puno, a isplati se

Dobra stvar je i to što uzgoj slavonske crne svinje, a tako i mangulice, ne traži puno uslova, veli ovaj iskusni farmer. Otporna je, u nju ne treba ni puno investirati, jedino treba biti na oprezu jer je populacija mala i valja brinuti o tome da ne dođe do križanja u srodstvu.

To je u Hrvatskoj zadatak nacionalne agencije koja brine o umatičenim životinjama. Jer, da bi se ostvarili podsticaji neko mora da utvrdi da je uzgoj takav i takav, da je stalno pod nadzoom.

-Uzima se krv zbog mogućih bolesti, a kako smo na granici, a Srbija i dalje sprovodi sistem suzbijanja svinjske kuge onako kako je u EU neprihvatljivo, naše područje je pod jačim nadzorom. Međutim, nije bilo problema u poslednjih šest godina – navodi Matić.

Trenutno u Hrvatskoj ima stotinak proizvođača crne slavonske svinje, a 90 odsto ih je u  Vukovarsko – srijemskoj i Osječko – baranjskoj županiji. Dobro je to što su, po principu decentralizacije, udruženja dobila ovlašćenja da vode matično knjigovodstvo i dodeljuju dokumentaciju o statusu životinje, odnosno što se sve više ovlašćenja sa nacionalnog nivoa spušta na lokalni.

Boškarin – zaštitni znak Istre

Jedan od primera je zaštita autohtonog istarskog goveda – boškarina. U Istri su farmeri pokazali da, pod uslovom da su udruženi, mogu i na nacionalnom nivou da urade više nego država. Prosto, kada je dogorelo do nokata i kada se videlo da se boškarinu, njihovom starom prijatelju i pomagaču na njivi zatire trag, digli su na noge i skupštinu i vladu, izborili se za dobrano veće subvencije od onih koje imaju ostali poljoprivrednici. Niti su bili politički udruženi, ni parlamentarni, niti priklonjeni nekoj opciji u Saboru, a pridobili su glasove poslanika i izdejstvovali pomoć iz nacionalnog budžeta. Potom je krenula i evropska priča…

-Naš primer može da sledi i Vojvodina, recimo u zaštiti mangulice, podolskog govečeta, čokanske cigaje… Ispred nas je bio mukotrpan posao, puno upornosti ali ključna je tu  podrška lokalne samouprave ili pokrajine, jer ako to nemate, neće ništa funkcionisati. Na primer, kada je trebalo da napravimo korake prema veretinarskim službama, javnim institucijama, sve je išlo sporo, godinama, dok se lokalna politika nije uključila – ispričao je za Agrosmart Edmondo Šuran, stručni saradnik Agencije za ruralni razvoj Istre (AZRRI), smeštene u istarskom ruralnom delu, nadomak Pazina, koja je iz EU fondova od 2005. do 2014. godine privukla više od dva miliona evra kroz razne projekte korisnim za razvoj ovog područja.

Od Obrenovića do danas

Poreklo mangulice seže do 1833. godine, kada je knez Miloš Obrenović mađarskom grofu Jožefu Palatinušu, poslao svoje svinje – šumadinke. Palatinuš je šumadinke ukrstio sa rasama bakonji i salonji, i tako je nastala mangulica, sorta svinja neobično duge i ukovrdžane dlake, sa dosta masnoće i kvalitetnom slaninom.