Ažurno tek osam opština
Rok za pripremu programa izdavanja državnog zemljišta u zakup ističe 31. marta, a od 45 lokalnih samouprava u Vojvodini, samo osam je do sada dostavilo resornom Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine dokumentaciju za pravo prečeg zakupa. Obavezu dostavljanja dokumentacije, radi kontrole, izvršili su Bačka Topola, Bač, Novi Kneževac, Novi Bečej, Stara Pazova, a ovih dana učinili su to još Vršac, Inđija i Novi Sad. Kako nam je potvrđeno u Ministarstvu prošle godine su 43 lokalne samouprave, od ukupno 45 u Vojvodini dobile saglasnost na Godišnji program zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta, pa je, dakle, većina njih imala pravo prečeg zakupa.
Kontrola dokumentacije za pravo prečeg zakupa od strane komisije jedinice lokalne samouprave, a nakon toga i od strane Ministarstva, predhodi postupku izrade Godišnjeg programa. Tek nakon toga jedinica lokalne samouprave može da izradi Godišnji program, zatim da dostavi Ministarstvu da izvrši njegovu kontrolu radi davanja saglasnosti, a zatim ga jedinica lokalne samouprave i donosi do 31. marta 2016. godine.
Kako se rok primiče, raste i zabrinutost u mnogim lokalnim administracijama, jer ukoliko se dokumentacija ne dostavi Ministarstvu, ne može da se izradi Godišnji program u zakonskom roku i u tom slučaju će Ministarstvo finansija obustaviti transfer sredstava ka tim lokalnim samoupravama, potvrđeno nam je u Ministarstvu poljoprivrede. Zakon koji reguliše korišćenje državnog zemljišta donet je još 2006. godine, ali nije striktno primenjivan. Većina lokalnih samouprava sada se našla na teškom zadatku, jer godinama nisu rešavali vlasničko pitanje zemljišta. Tako se razna dvorišta, kuće, trgovi, groblja vode kao državno zemljište, jer nije na vreme izvršena konverzija vlasničkih prava.
O ovome je bilo reči i na nedavno održanom skupu „Dobar dan domaćine” na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Predstavnicima brojnih opština savetnik za poljoprivredu premijera Srbije Dragan Glamočić poručio je da „niko neće urediti tuđe dvorište, već da svako u svom, uzme metlu u ruke i napravi reda”.
Predstavnici Grada Sombora požalili su se tom prilikom, da kao i većina lokalnih samouprava imaju problem konverzije zemljišta, te da bi Grad mogao izgubiti i do milion evra iz buyeta zbog zemljišta koje nije izdato u zakup, zbog izmene zakona, ako ne dostavi svu potrebnu dokumentaciju i ne usvoji program do 31. marta.
– Najveći problem u našem gradu predstavljaju preduzeća AD „Graničar” Gakovo i AD „Aleksa Šantić” u kojima godinama dolazi do velike zloupotrebe – saopštili su predstavnici Sombora, dodajući da su na teren izlazili inspektori, kao i poljočuvarske službe, ali da su određeni zakupci ušli u posed nezakonito. U petak su i somborski poljoprivrednici protestovali u nameri da izvrše pritisak na lokalnu samoupravu kako bi se omogućila regularna licitacija državnih njiva.
Prema rečima Dragana Glamočića, izmenom i dopunom zakona kazne su pooštrene i one lokalne samouprave koje ne dostave svu potrebnu dokumentaciju do 31. marta imaće problem sa manjkom sredstava u buyetu zbog nemogućnosti da izdaju u zakup svo zemljište. Iz tog razloga je neophodno da konverzija i vlasništvo nad zemljom bude regulisano do kraja roka. Problemi su se javili u mnogim opštinama, a jedna od njih je i Opština Plandište iz koje kažu da ne smatraju svojom krivicom ukoliko privatna lica nisu izvršila promenu u katastru.
– Ne znamo šta da radimo sa silnim baštama, kada je očigledan slučaj da treća strana, odnosno, vlasnici nisu izvršili promenu – dodao je predstavnik Plandišta.
U Opštini Bački Petrovac javili su se problemi sa dvojnim vlasništvom, u kom preduzeće ima suvlasništvo od 20 odsto, dok preostali deo pripada državi.
– Ima problema, jer preduzeće traži zbog tih 20 odsto određenu parcelu, odnosno zemljište, a komisija ima problem raspodele zemlje – rekli su predstavnici Opštine Bački Petrovac.
Iz Sremske Mitrovice požalili su se da veterinarska inpekcija i po dva meseca nije izlazila na teren, te da ima sumnji da je bilo mahinacija, odnosno lažnih potvrda o brojčanom stanju stoke, da bi se ostvarile subvencije i pravo prečeg zakupa.
Peticija kikindskih paora
Slično kao u Somboru, paori su se pobunili i u Kikindi, zatraživši peticijom koju su predali predsedniku Opštine Kikinda Pavlu Markovu, smenu svih članova Opštinske komisije za izdavanje državnog zemljišta u zakup.
Paori traže da se utvrdi šta se radi sa 6,5 hiljada hektara državne zemlje, koja stoji u podacima koje je dostavilo Ministarstvo, kao i da se odgovori na pitanja ko je zakupac i gde se ta zemlja nalazi.
(Dnevnik)