Portal pametne poljoprivrede

Ovogodišnje smanjenje subvencija za biljnu proizvodnju moglo bi da se odrazi na kvalitet i cenu domaće hrane, upozoravaju nezadovoljni proizvođači. Poljoprivredni analitičari, međutim, imaju u tom pogledu podeljena mišljenja.

Prednost investicijama

Dragan Glamočić, savetnik premijera, juče je kao razlog smanjenja podsticaja u biljnoj proizvodnji naveo to što poljoprivreda Srbije mora da bude razvojno orijentisana, pa je vlada je stavila akcenat na investicije.– Moramo odgovorno da se ponašamo u okvirima budžeta. Za ovu godinu to je realan iznos. Da li će doći do povećanja, videćemo tokom sredine godine, nakon razgovora sa MMF-om – istakao je Glamočić. On je je u izjavi za RTS rekao da je Srbija povećala sredstva za investicije i da svako ko bude hteo da investira recimo 10.000 evra u neke mašine, država će mu dati pet do šest hiljada evra.

Jeste, kažu, biće manje para, proizvodnja će biti nešto skuplja, ali cene hrane se formiraju na osnovu ponude i tražnje, ne samo na domaćem, već i na inostranom tržištu. Istina je da je budžet nedovoljan i da ga valja ga što racionalnije raspodeliti, ali poljoprivrednicima, kažu stručnjaci, možda više od besparice smeta česta promena agrarne politike.

Milan Prostran, agrarni analitičar, smatra da će smanjenje subvencija direktno uticati na pad potrošnje kvalitetnog đubriva, lošiju obradu zemlje i smanjenje upotrebe kvalitetnog semena i sadnica u proizvodnji povrća i voćarstvu. Konačna posledica biće pad konkurentnosti domaćih proizvođača koja je ionako ozbiljno ugrožena.

– Paori se s pravom bune. Česta promena agrarne politike u poslednjih 15 godina, pa tako i politike subvencija, ne donosi ništa dobro farmerima. Morate imati bar pet godina stabilan sistem podsticaja da biste imali neke efekte – kaže Prostran. Smatra da bez izdvajanja iz državne kase bar 10 odsto za poljoprivredu (sada je ispod pet procenata) Srbija ne može da očekuje razvoj agrara niti povećanje konkurentnosti. „U državama EU subvencije u poljoprivredi su tri do pet puta veće nego kod nas”, ističe naš sagovornik.

Svakome po malo

Uredbom Vlade Srbije o raspodeli podsticaja u poljoprivredi u 2016. subvencije za ratarsku proizvodnju smanjene su na 4.000 dinara po hektaru, odnosno 2.000 dinara po hektaru biće osnovni podsticaj za biljnu proizvodnju i 2.000 dinara po hektaru regres za đubrivo. Subvencije za ratarsku proizvodnju po hektaru u 2015. bile su 12.000 dinara, od kojih je 6.000 dinara bilo u novcu, a 6.000 dinara za mineralno đubrivo i gorivo, a pravo na to su imala registrovana gazdinstva najviše za 20 hektara.U novoj uredbi koji je vlada usvojila u subotu 30. januara navedeno je da će premije za mleko i u 2016. biti sedam dinara po litru. Podsticaji u stočarstvu u 2016. kreću se od 60 dinara za roditeljske kokoške do 25.000 dinara po grlu za priplodne mlečne i tovne krave.Uredbom su predviđeni i podsticaji za kvalitetne priplodne matice ribe šarana i pastrmke od 500 i 300 dinara po grlu, dok su podsticaji za proizvodnju konzumne ribe 10 dinara po kilogramu proizvedene ribe. Podsticaji za košnice pčela biće 600 dinara po košnici.Za regresiranje premije osiguranja za useve, plodove, višegodišnje zasade, rasadnike i životinje namenjeno je 450 miliona dinara.Direktna plaćanja za podsticaje poljoprivrednicima, kako je navedeno u Uredbi, iznosiće oko 16,9 milijardi dinara, od čega je za premije za mleko opredeljeno 3,4 milijarde, za osnovne podsticaje za biljnu proizvodnju i za regres za đubrivo po oko 3,5 milijardi, a za regres za troškove skladištenja u javnim skladištima 500.000 dinara. Beta

Subvencije za ratare, da podsetimo, ove godine su tri puta manje nego u 2015. iako je budžet za podsticaje ostao isti kao prošlogodišnji (oko 28 milijardi dinara). Odlučeno je da novac ove godine bude drugačije raspoređen poljoprivrednicima. Ukinuto je regresiranje goriva, a regres za mineralno đubrivo smanjen sa 3.000 na 2.000 dinara. U stočarskoj proizvodnji subvencije su ostale iste, kao i premije za mleko. Procena države je da je stočarstvo trenutno najugroženije. Ovakva odluka izazvala je burne reakcije poljoprivrednih udruženja koja predviđaju izuzetno tešku godinu za ratare.

Analitičar Vojislav Stanković smatra da za sada Srbiji ne preti rast cena hrane, jer je ponuda veća od tražnje. On podržava odluku vlade da se povećaju investicije, a takođe smatra i da Srbija treba postepeno da ide „na ukidanje plaćanja subvencija po hektaru”.

Takozvani razvojni sistem plaćanja (davanje podsticaja po hektaru) prvi put je uveden 1994. godine u Evropskoj uniji, jer su države imale velike zalihe poljoprivrednih proizvoda. Ratari su dobijali podsticaje iako praktično nisu imali obavezu da bilo šta proizvode, niti ih je ko kontrolisao. Unija je delimično odustala od ovakvog sistema plaćanja, mada je u nekim državama takva mera i dalje na snazi, objašnjava naš sagovornik. Kod nas je ovaj vid podsticaja uveden 2007. kada je počela praksa da se poljoprivrednicima plaća oko 100 evra po hektaru.

– Mi nismo u toj situaciji. Moramo najmanje da udvostručimo proizvodnju u voćarstvu, povrtarstvu i stočarstvu i zato nam je potreban drugačiji sistem podsticaja – ističe naš sagovornik.

U Evropskoj uniji u proizvođačkim cenama svih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda subvencije učestvuju i do 30 odsto. Iz zajedničkog budžeta najviše se podstiče proizvodnja junećeg mesa („bebi bifa”) sa 41 odsto. Petina novca odlazi na proizvodnju kravljeg mleka, dok se 12 procenata izdvaja za ovčarstvo i kozarstvo. Uzgoj svinja se, recimo, uopšte ne subvencioniše. Farmeri su zbog velikog zagađenja životne sredine čak opterećeni i ekološkim porezom. Oko 10 odsto budžeta izdvaja se za proizvodnju tzv. proteinskog bilja (soja i uljana repica), a svega pet odsto podsticaja odlazi na uzgajanje voća i povrća…

„Srbija takođe treba da se orijentiše na ovakvu strukturu plaćanja podsticaja”, zaključuje Stanković.

(Politika)