Prvi obilazak pčelinjaka
Prazne košnice i njihove nastavke, ako su popustili, treba pritegnuti ekserima. Pukotine valja zatvoriti staklarskim kitom ili rastopljenim katranom, a neke ponovo ofarbati, pogotovo one koje stoje napolju na nezaštićenom prostoru. Umesto firnisa, može se upotrebiti i punomasno mleko s bojom za drvo. Takva boja traje, doduše, nešto kraće, ali je znatno jeftinija.
Vosak dobijen od starog saća ili onaj kupljeni, valja što pre predati na preradu u umetne satne osnove. Takve osnove postaju znatno čvršće ako duže odleže.
Do proleća, svaki pčelar treba da ima gotov plan rada. Iz svojih beležaka od prošle godine, može ustanoviti kako će uštedeti na troškovima i vremenu oko pčela. Ozbiljnom pčelaru nije svejedno hoće li ga proizvedeni kilogram meda koštati manje ili više.
Prve aktivnosti pčela
Tokom ranog proleća, dok sneg još nije okopnio a temperatura se za vedrih dana podigne u hladu na 14 °C, pčele će kod nas u severnim krajevima izletati na svoj prvi, tzv. pročisni izlet. Jače pčelinje zajednice, koje su dobro zimovale, neće jer za to nemaju potrebe, dok će slabije, one koje su loše zimovale, izlaziti i pri nižoj temperaturi. Pčelar u to doba treba da je već odgrnuo sneg ispred pčelinjaka i da je ispred košnica razastro nešto suve slame da pčele ne padaju na mokru i hladnu zemlju.
Odmah nakon pročisnog izleta, počne se u pčelinjoj zajednici sve više širiti leglo. Pri tome, pčelama treba vode, pa pčelar postavlja pojilo. Ako ga nema, pčele traže vodu na okolnim pojilištima za stoku, pa komšije mogu da prigovaraju. Za pojilo dobro posluži kakvo burence od 50 l ili stara kanta za med. Treba samo ovakve posude urediti tako da voda iz njih kroz slavinu ili kroz trstiku polagano kaplje na koso položenu dasku. Na dasci se pribiju cik-cak letvice da se voda što duže zadržava.
Prema iskustvu starih pčelara, dobro je vodu malo osoliti, najviše sa 0,1%. Pojilo se stavlja na sunčano i od vetrova zaklonjeno mesto.
Prvi najpotrebniji zahvati
Nije poželjno odmah nakon pročisnog izleta vršiti neke detaljne preglede košnica. Jedini su izuzetak sumnjive zajednice. Stanje u košnici može se ponekad prilično pouzdano izvana ustanoviti. Evo nekoliko primera:
Svaki pčelar iz iskustva zna koliko je teška jedna njegova košnica u kojoj je dovoljna zaliha meda. Ako košnicu malo podigne sa stražnje strane, može odmah ustanoviti je li, s obzirom na zalihe, sve u redu. Ako su košnice u zbijenom redu poput lisnjača, nije neobično da neka zajednica bude opljačkana.
Kad pčele ispred košnice pužu i dršću krilima u većem broju, onda to može biti znak zaraznih bolesti, ili nozemoze ili grinjavosti.
Ako se na izvučenom ulošku nađu izgrizene pčele i njihova krila, znak je da je u košnici bio miš ili krtica.
Ukoliko se nađe na izvučenom ulošku veća količina kristalnih zrnaca ušećerenog meda ili od šećera, znak je da su pčele na neprikladnoj hrani koju ne mogu trošiti u potrebnoj meri. U tom je slučaju dobro u prazan okvir, uz samo gnezdo, ubrizgati mlake vode. Još je bolje izvaditi takve okvire i na njihovo mesto staviti okvire s tekućim medom. Leto treba da se suzi.
Pčele koje oko leta šetaju, bruje i trepere krilima, obično nemaju matice ili su opljačkane, pogotovo ako je zajednica slaba. Treba ih prvom prilikom spojiti.
Ako se na pročisnom izletu neke pčelinje zajednice primete i trutovi, verovatno da je u toj zajednici neoplođena matica ili takva koja je kasno u sezoni oplođena ili u toj zajednici uopšte nema matice. U slučaju da se i pčele ponašaju kako je spomenuto u prethodnoj tački, zajednica sigurno nema maticu. Ali, u normalnim zajednicama, u velikim položenim košnicama s velikom merom okvira, npr. 40X40 cm, i s obilnim zalihama hrane, nije neobična pojava da pčele ostave na saću trutove i preko zime.
Kad je normalno stanje u košnici, pa se po njoj jače kucne, pčele se oglase naglim kratkim šumom, dok bezmatična zajednica na to reaguje dugim muklim zujanjem. Kad ima paše praška, bezmatak se poznaje i po tome što njegove pčele na nogama nose grudvice manje nego što to nose druge pčele i što zastajkuju pred letom.
Napadno razvijena borba pčela pre leta znak je da dotičnu zajednicu napadaju pčele iz drugih košnica na istom pčelinjaku ili sa susednog. Ovo je česta pojava u rano proleće, dok još nema nektarske paše, zatim preko letnje bespašne sezone, a najviše na kraju poslednje jesenje paše, i to pogotovo u košnicama zbijenim poput lisnjača.
Ako je leto na košnici zamrljano smeđim mrljama, znak je da su pčele obolele od griže. Za lepa vremena, na kojem se pčele mogu iščistiti, nema od toga neke štete. No, ako uz to jako bruje, znak je da je bolest težeg oblika i da je saće u košnici zaprljano izmetinama.
(Agroportal)