Od Mađara kao iz celog IPARD-a
Velike bi evropske pare trebalo da se uliju u vojvođansku poljoprivredu ali je zaobilaze kao kiša oko Kragujevca. Stotine miliona evra iz pretpristupnih fondova, slušamo to svakoga dana, čekaju da padnu na njive, a oblaci nikako da se otvore. Kako se izbori bliže, oblaci su sve niže, ali kako sada stvari stoje, ni kapljica na agrar, presušen bez investicija, do glasanja pasti neće. A posle toga – kako god, izbori će već proći…
Milionima iz IPARD programa sada su priključili i oni iz Mađarske. I to poprilični. Obećano je (Vojvodini) 160 miliona iz kase Vlade Mađarske, što je blizu vrednosti IPARD fonda od 175 miliona, koliko sleduje ceo srpski agrar iz pretpristupnog budžeta EU. Doduše, komšijskih 160 miliona namenjeno je za razvoj cele vojvođanske privrede, ne samo poljoprivrede, ali se najčešće taj program pominje u kontekstu agrara. Novci iz Mađarske trebalo bi da se rasporede u tri godine, a iz IPARD-a, s kojim dobrano kasnimo, od 2014. do 2020.
„Prosperitati“ obećava brze pare
Koliko god se o ta dva pozamašna izvora finansiranja poljoprivrede pričalo, i dalje je mnogo nepoznanica. Najvećem delu javnosti u Vojvodini, pogotovo u Srbiji, nije poznato kako će se deliti i trošiti novac iz Mađarske. U fondaciji „Prosperitati“, zaduženoj za ovaj program vele pak da je interesovanje veliko, da u prvom krugu mogu da konkurišu preduzetnici, poljoprivrednici i mladi bračni parovi, da će biti deset različitih konkursa, da mogu da se jave samo dvojni državljani (ne moraju obavezno biti mađarske nacionalnosti), da na predstavljanjima ovog programa po vojvođanskim mestima ima puno posetilaca… Najveće je interesovanje, kažu, za kupovinu hladnjača, poljoprivrednih mašina, seoskih kuća, ulaganja u stočarstvo (konkursna dokumentacija je na mađarskom jeziku)… Čuje se i da će ove godine biti povučeno 16 miliona evra, od 160 za tri godine, da je konkurs otvoren do 31. marta, da će se već početkom aprila znati ko je prošao. A ko je pogodan, po kojim će se aršinima sve meriti? O tom – potom.
Od IPARD-a nam se samo štuca
S predugo najavljivanim IPARD-om nije se ni stiglo do prvih poziva, niti će ih, sve su prilike, biti u ovoj godini. Kako je „Agrosmartu“ rečeno u Ministarstvu poljoprivrede, eksterna revizija u Upravi za agrarna plaćanja koja je raspisala konkurs za zapošljavanje 103 službenika, doći će u maju tako da akreditacija ove institucije preko koje bi trebalo da idu evropske pare, ne može ni u najboljem slučaju biti u prvoj polovini ove godine. Valja te ljude obučiti, čekati da nam, preko drugih projekata, EU plati obuku, ispuniti još štošta dok nam njeni inspektori ne daju befel.
Razlika između mađarskog i IPARD fonda je u tome što za novac iz komšiluka nismo morali da trošimo drugi da bismo pripremili teren, dok su za pripremu za IPARD potrošeni silni milioni. Možda i blizu onoga koji će srpski agrar dobiti (175 miliona evra).
Koliko je tačno potrošeno u te svrhe teško je precizirati ali da je puno – puno je. To se jednostavno može videti u dokumentu objavljenom na sajtu Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine – IPARD programu 2014-2020. Kada se saberu svi projekti koji su prethodili ovom programu, imajući u vidu samo navedene iznose, a oni su obnarodovani samo za nekoliko projekata, dođe se do sume od oko 75 miliona evra. Kako nije navedeno koliko su vredeli svi projekti, može se pretpostaviti da je taj iznos itekako premašen.
Srbija je, podsetimo, u okviru IPA fondova (iz dve komponente) dobijala pomoć od 2007. godine za jačanje kapaciteta i institucionalne pripremljenosti za IPARD. Tako je, na primer, za “Izgradnju kapaciteta za sprovođenje politike ruralnog razvoja u skladu sa EU standardima”, što je bilo namenjeno jačanju kapaciteta i stručnosti Uprave za agrarna plaćanja i Upravljačkog tela, Evropa dala 4,5 miliona. Dva miliona evra EU nam je obezbedila za uvođenje sistema računovodstvenih podataka na poljoprivrednim gazdinstvima – FADN. Za usavršavanje nacionalnih propisa u oblasti zaštite bilja dobili smo 1,2 milion evra, isto toliko i za uređivanje vinogradarskog sektora. Iz IPA fonda je finansirano i opremanje Direkcije za nacionalne referentne laboratorije Srbije u lancu ishrane, i to sa 6,5 miliona evra. Za iskorenjivanje klasične kuge svinja Evropa nam je dala 20,3 miliona evra, za upravljanje sporednim proizvodima životinjskog porekla dva miliona… Doprinos ispunjavanju preduslova i izgradnji kapaciteta za korišćenje IPARD fonda u Srbiji dale su i Svetska banka, brojne ambasade, među kojima danska, norveška, švedska… Ništa nije vredelo…
Slađana Gluščević