banner-image
banner-image

Hemija paprena, setva skuplja 20 odsto

Već sredinom marta trebalo bi da počne setva, a i ova će, po proceni stručnjaka, biti skuplja nego lanjska. Uz napomenu da setvu treba obaviti na 2,016 miliona hektara, agrarni analitičar Vojislav Stanković ocenjuje da su troškovi, prema aktuelnim cenama, oko 20 odsto veći u odnosu na prethodnu godinu i to pre svega zbog rasta cene hemije: mineralnog đubriva, herbicida i pesticida.

-Kada je reč o osnovnim ratarskim termofilnim biljnim kulturama procene su da će za setvu kukuruza trebati 480 evra po hektaru, suncokreta 430 evra po hektaru, soje 440 evra i šećerne repe 470 evra po hektaru. Planovi setve će biti realizovani zavisno od potreba tržišta (domaćeg i stranog) i kretanja cena, kaže Stanković. 

 Površine u hektarima

  • Kukuruz           1.100.000
  • Suncokret           180.000
  • Soja                   180.000
  • Šećerna repa        60.000
  • Duvan                    6.000
  • Povrće                250.000
  • Krmno bilje         240.000
  • Ukupno            2.016.000

Polazeći od raspoloživih proizvodnih resursa, dostignutog stepena proizvodnje i potrošnje poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, istraženosti svetskog tržišta i moguće tražnje agrarnih proizvoda potrebno je razraditi koncept povećanja proizvodnje i izvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, ukazuje Stanković.

Manje žita, više industrijskog bilja i voća

Po njemu, pored povećanja produktivnosti poljoprivredne proizvodnje i njene veće efikasnosti, potrebno je definisati i realizovati proizvodno i tehnološko prestruktuiranje i modernizaciju proizvodnje u skladu sa uslovima i kretanjima na svetskom tržištu. Osnovni pravci proizvodnog prestruktuiranja trebalo bi da budu sadržani u pravcu smanjenja površina pod žitom i rasta onih pod industrijskim, stočnim i krmnim biljem, jagodičastim voćem, uz istovremeno povećanje i stabilizaciju prosečnih prinosa, a posebno intenzifikacijom stočarske proizvodnje potrebno je povećati njen udeo u vrednosti ukupne poljoprivredne proizvodnje. 

U savremenoj poljoprivrednoj proizvodnji i prometu biljni proizvodi zauzimaju veoma važno mesto, ukazuje Stanković. Značaj proizvodnje i prometa biljnih proizvoda proizilazi iz činjenice što je njihov najveći obim neophodan u svakodnevnoj ishrani ljudi i stoke. Pored naturalne proizvodnje i prometa, povećanjem broja tržišnih potrošača, razvojem i urbanizacijom i rastom životnog standarda, neophodnost svakodnevne potrošnje biljnih proizvoda, prerađenih i pripremljenih za prodaju, neposredno doprinose širenju i usavršavanju – modernizaciji proizvodnje i tržišta ove grupe proizvoda. 

Udeo biljnih proizvoda u ukupnom prometu poljoprivrednih proizvoda ceni se na osnovu pokazatelja o udelu biljne proizvodnje u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji u zemlji i šire u svetu. Smatra se da u svetskim okvirima ratarska proizvodnja zauzima najveći deo obradivih površina, pri čemu daje najveću masu biljnih proizvoda i oko tri četvrtine vrednosti ukupne poljoprivredne proizvodnje.

Od ukupne poljoprivredne proizvodnje u Srbiji, na ratarsku proizvodnju otpada nešto iznad dve petine. Struktura ratarske proizvodnje ukazuje na značaj ratarskih proizvoda za ishranu ljudi i stoke, što ukazuje na potrebu stalnog usavršavanja i razvijanja organizovanog prometa i tržišta ovih proizvoda. U razmatranju osnovnih proizvodnih pokazatelja polazi se od njihove klasifikacije na: žita, industrijsko bilje, povrtarske biljke i stočne hrane-krmnog bilja kao i ranog voća.

Kukuruz

Proizvodnja kukuruza je ekonomski najznačajnja za poljljoprivredu, odnosno privredu Srbije u celini. U bruto ostvarenoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje učestvuje u pojedinim godinama sa oko 25 odsto, što predstavlja izuzetno visoko učešće s obzirom na smanjenu domaću potrošnju zbog krize u stočarskoj proizvodnji, a dosadašnji motiv za povećanom proizvodnjom su stabilne otkupne cene zbog visokog učešća ove žitarice u izvozu.

Proizvodnjom industrijskog bilja obezbeđuje se sirovina za prerađivačku industriju i ima važan tehnološki, komercijalni i privredni značaj. Preradom dobijaju se značajni prehrambeni proizvodi – konzumni šećer, jestivo ulje, i sl., kao i brojni nuzproizvodi koji se koriste u ishrani stoke, sačma (pogače), rezanci i ostali. Ova proizvodnja ima snažnu podršku prerađivača, što obezbeđuje stabilnost proizvodnje i sigurnost primarnih proizvođača, ukazuje Stanković.

U procesu promena setvene strukture, kreatori poljoprivredne politike su, direktnim podsticajima-subvencijama (po ha setvene površine i ostvarenog obima proizvodnje), značajnije doprineli rastu setvenih površina pod industrijskim biljem. Ostvaren je rast setvenih površina za 25 odsto, u odnosu na prosek 1996-2000. godine, sa povećanim udelom u ukupnim oraničnim površinama na oko 20 odsto.

Suncokret

Suncokret u Srbiji ima dobre agroekološke uslove i predstavlja industrijsku biljku, čijom se preradom dobija jestivo ulje. Suncokretovo jestivo ulje koristi se za potrošnju u konzumnom obliku i kao sirovina u pojedinim granama industrije /prehrambena, farmaceutska i drugim). U Srbiji se uzgaja poslednjih godina na preko 180.000 hektara i u strukturi ukupnih oraničnih površina učestvuje sa 6 odsto, napominje Stanković.

Poslednjih godina ostvaren je rast setvenih površina pod suncokretom za 17 odsto u odnosu na prosečne setvene površine iz perioda 1996-2000. Prosečni prinosi iznose oko 2-2,2 tone, što je iznad evropskog proseka za oko 0,8 tona. Na ostvareni prinos deluju razni faktori, od koji su: izbor odgovarajućeg hibrida, region gajenja, rokovi setve, klimatski uslovi, tehnika i tehnologija proizvodnje, osnovni.

Soja

Soja se intenzivnije proizvodi na našem prostoru od polovine sedamdesetih godina, uvođenjem novih sorti i primenom intenzivnije agrotehnike. Poslednjih godina setvene površine su iznosile oko 180.000 hektara, što je za 45% iznad istih u periodu 1996-2000. godine, sa udelom u ukupnim oraničnim površinama od 6 odsto.

Prosečan prinos soje kod nas iznosi oko 2-2,4 tone po hektaru i veći je od suncokreta. Prinosi kod nas su neznatno veći od evropskog proseka za oko 0,2 tona. Na ostvarene prinose deluju klimatski faktori, primena agrotehnike, upotreba hemijskih sredstava i drugo.

Šećerna repa 

Šećerna repa predstavlja značajnu industrijsku biljku, čijom se preradom proizvodi konzumni šećer. Uzgaja se na oko 60 hiljade hektara sa učešćem od 2% u ukupnoj strukturi oraničnih površina. Zahvaljujući preferencijalnim pogodnostima koje ima Srbija u izvozu šećera na tržištu EU, poslednjih godina ostvaren je značajniji rast površina pod šećernom repom, za oko 12% u odnosu na prosečne iz perioda 1996-2000. godine.

Mogućnosti povećanja prinosa i digestije (koja je oko 18 odsto), u narednom periodu baziraju se na primeni savremene tehnologije proizvodnje, a u perspektivi primenom navodnjavanja takođe bi se značajnije povećali prosečni prinosi i kvalitet.

U prethodnoj godini proizvedeno je 290.000 tona rafiniranog šećera što je na samoj granici potreba za domaće tržište i izvoza. Do 2017. preferencijalna kvota Srbije je 182.000 tona za tržište EU. U prošloj godini nismo iskoristili mogućnosti koje Srbija ima za plasman šećera na tržište EU, napominje Stanković

Duvan

Proizvodnja duvana i površine pod duvanom gube značaj koji su nekad imale iz poznatih razloga. Trenutno se duvan gaji na oko 5-6 hiljade hektara, što je za 15% manje u odnosu na prosek iz 1996-2000. godine.

Povrće

Proizvodnja povrća u Srbiji je veoma značajna iz osnovnih razlogp: proizvodnja je po obimu velika i raznovrsna, na osnovu ove proizvodnje razvila se je prerađivačka industrija (topla, hladna prerada, dehidriranje i slično, povrtarskom proizvodnjom bavi se veliki broj domaćinstava, često predstavlja sekundarnu delatnost i služi u cilju zadovoljenja sopstvenih potreba, i povrtarska proizvodnja angažuje dosta radne snage i predstavlja izvor egzistencije velikog broja ljudi.

Setvene površine pod povrćem, iznose oko 285 hiljada hektare, za ozime i jare kulture i zadržale su udeo od 6% u ukupnim oraničnim površinama. U strukturi setvenih površina pod povrtarskim biljnim kulturama dominiraju: krompir, sa udelom od oko 30% (sa udelom od oko 2,8% u ukupnim oraničnim površinama), pasulj, sa udelom od 8,1%, crni luk, sa udelom od 6,8%, grašak, sa udelom od 4,2% kupus i kelj, sa udelom od 7,4% paradajz, sa udelom od 7,2% i paprika, sa udelom od 6,8%.

Nosioci proizvodnje u povrtarstvu su mali proizvođači koji dobro rade ali nisu tržišno orijentisani, naglašava Stanković. Većina od njih pravovremeno prihvata i primenjuje savremena tehnološka rešenja, a problem malih proizvođača, za razliku od krupnih, je plasman robe. Usled toga ukazuje se potreba za udruživanjem čime bi se obezbedila veća kreditna sposobnost proizvođača i ulaganja na unapređenju plasmana robe.

Istovremeno, potrebno je, ocenjuje ovaj stručnjak, pojedine regione specijalizovati za određenu proizvodnju, organsku i integralnu, sa kontinuiranim promotivnim aktivnostima. Domaća proizvodnja obezbeđuje po mišljenju samih proizvođača, proizvode boljeg kvaliteta od uvoznih. U sezonskom periodu prisutna je i pozitivna konkurencija, što proizvođačima obezbeđuje i veće cene.

Krmno bilje

Klimatski uslovi u Srbiji pogoduju razvoju proizvodnje krmnog bilja, koje u ukupnim oraničnim površinama u dužem vremenskom periodu ima stabilan udeo od oko 14%. U strukturi setvenih površina pod krmnim biljem poslednjih godina, dominiraju: lucerka, sa udelom od 41,6%, detelina, sa udelom od 26,5%, kukuruz za krmu, sa udelom od 4,5%, grahorica, sa udelom od 1,7%, stočna repa, sa udelom od 1,2% i stočni grašak, sa udelom od 1% (detaljnije u grafikonu 6). Gazdinstva sa integralnom biljnom-stočarskom proizvodnjom su veći proizvođači krmnog bilja i pored bilansne neravnoteže stočnog fonda i krmne baze.

Srbija raspolaže dobrim genetskim potencijalima i resursima za proizvodnju krmnog bilja, što obezbeđuje dovoljne količine bilja za ishranu stoke. Proizvodnja je obimnija i prinosi su veći u regionima koji se navodnjavaju. Celokupna proizvodnja krmnog bilja plasira se na domaćem tržištu, dok je u izvozu zastupljeno lucerkino brašno i seme krmnog bilja sa izuzetno iskazanom konkurencijom. Stepen uvozne zavisnosti u snabdevanju inputima je značajan, a pored opreme, uvozi se i seme trava, navodi Stanković u analizi.

(Agrosmart)