Pšenica najjeftinija u poslednjih sedam godina
Svetske cene poljoprivrednih proizvoda nisu optimistične, a ni u prognozama stručnjaka nema na vidiku boljih dana za poljoprivrednike i njihovu finansijsku poziciju.
Najgore stoji pšenica – nije bila jeftinija u poslednjih sedam godina, a pošto je u svetu ima previše, ne može se očekivati da „stane na noge“ ni u 2016. Slično je i s kukuruzom, sojom, suncokretom i ostalom paorskom robom. Situacija na tržištu je profit poljoprivrednika dovela na granicu isplativosti.
Kako za „Dnevnik“ kaže direktor Produktne berze Žarko Galetin, pšenica je danas na najnižem nivou od 2009. godine.
– Pri tom, zalihe pšenice u Evropi su na sedamnestogodišnjem maksimumu – objašnjava Galetin, i dodaje da nema pokazatelja da će i nakon žetve, kakva god kod nas bude, situacija biti bolja. – Takođe, svetske zalihe su 34 odsto veće u odnosu na potrošnju te žitarice. To su enormne količine na zalihama i svakako će se preneti na narednu godinu.
On navodi da se u svetu potroši 710 miliona tona, a da na lagerima čeka još oko 240 miliona tona. Količine u magacinima u poslednje vreme nešto malo su smanjene, ali i dalje je reč o enormnim viškovima.
– Ni najnoviji izveštaji nisu doneli nikakvo veliko iznenađenje. Svetske zalihe pšenice su smanjene oko milion tona – na 237,59 miliona tona, uglavnom zbog korekcije proizvodnje za Indiju i Australiju. Kod kukuruza je najznačajniji pad proizvodnje u Južnoj Africi, ispod očekivanog nivoa, i iznosi 6,5 miliona tona, što bi moglo dovesti do uvoza od 3,5 miliona tona. Svetske zalihe su procenjene na 207 miliona, naspram prošlomesečnih 208,8 miliona tona – objašnjava Galetin.
Kako kaže taj berzanski stručnjak, u Rusiji se očekuje podbačaj pa bi to malo moglo amortizovati tržište, ali generalno, značajnije promene se ne očekuju.
Galetin ukazuje na još jednu specifičnost trenutne situacije na domaćem tržištu. Naime, cena pšenice se izjednačila s cenom kukuruza, što se veoma retko dešava.
– Kada se ipak desi, onda se, sudeći po dosadašnjim primerima, pad cene pšenice zaustavi. Tada pšenica postaje konkurentna kukuruzu na tržištu stočne hrane – naglašava naš sagovornik, i primećuje da bi to moglo značiti da cena hlebnog žita neće dalje padati, ali se, naravno, to ne može reći sa sigurnošću.
Globalno gledajući, problem je i u usporavanju kineske ekonomije, koja je godinama bila motor razvoja celog sveta. Takođe, i u padu cena nafte, manjoj tražnji poljoprivrednih proizvoda za proizvodnju goriva…
U rašnjem izveštaju Produktne berze navodi se da su usled isticanja frsa, fondovi zatvarali svoje kratke pozicije, što je dovelo do rasta cena na Čikaškoj berzi. Tako je martovski frs na pšenicu poskupeo 4,01 odsto, a na kukuruz 2,49 odsto. Kod soje je kineski uvoz korigovan na 82 miliona tona, naspram 80,5 prošlog meseca. Svetske završne zalihe su smanjene na 78,9 miliona tona s 80,4 miliona, kolika je bila procena prošlog meseca. Soja je u Čikagu skuplja 2,97 odsto u odnosu na kraj prošle nedelje, a sojina sačma 3,13 odsto.
U Budimpešti je avgustovski frs pšenice 139,03 evra tona, a kukuruza 138,06 evra. Na berzi u Parizu majski frs za pšenicu je 154,25 evra tona, a kukuruza 151,75 evra.
Neće dogurati do 20 dinara
Pšenica je u nedelji za nama zabeležila višegodišnju minimalnu cenu – 17,16 dinara kilogram (15,60 bez PDV-a), što je u odnosu na onu iz prethodne nedelje pad od 1,27 odsto. Po rečima Žarka Galetina, nisu realna očekivanja da će cena hlebnog žita u ovoj godini preći 20 dinara.
Kukuruz je prethodnih dana bio 15,50 din/kg, bez PDV-a, a soja je u protekloj nedelji imala blagi cenovni preporod. Posle najniže sezonske cene u prethodnoj nedelji od 36,70 dinara kilogram, bez PDV-a, ta roba je nedelju završila s 38 dinara.
(Dnevnik)