Portal pametne poljoprivrede

Vlasnik kompanije „Sunoko” Miodrag Kostić kupio je šećeranu „Te-To” u Senti i tako uvećao udeo na tržištu šećera u Srbiji. Do sada je imao oko polovine slatkog tržišnog kolača, a kupovinom oko 20 odsto akcija senćanske šećerane postao je, po procenama, vlasnik više od 70 odsto, s obzirom na to da „Te-To” zauzima oko petine domaćeg tržišta.

Po informacijama koje su se prethodnih dana vrtele u javnosti, Kostić je kupio akcije malih akcionara italijanske firme „Star”, a ona je u potpunosti u vlasništvu italijanske šećerne industrije „Sfir”. Bilo je reči da je ugovorena cena oko 30 miliona evra, a po „Dnevnikovim” informacijama, za njih je dao oko 20 miliona.

Senćanska šećerana je već neko vreme bila viđena za prodaju, a s obzirom na gubitke u prethodne dve godine, nije bilo mnogo interesovanja za nju. Nedavno je objavila je da je lane registrovala gubitak od 286 miliona dinara usled niskih cena šećera u odnosu na veliki minus od 926 miliona dinara pretrpljen 2014. godine.

Cena je toj šećerani padala, a Miodrag Kostić je, očigledno, čekao najpovoljniji momenat za kupovinu. Kako je „Dnevnik” ranije pisao, pre tri-četiri godine kompanija „Agrana”, jedna od navećih evropskih u toj branši, bila je spremna da za „Te-To” da i 80 miliona evra, ali tada se to vlasnicima nije isplatilo. U to vreme je i cena šećera na globalnom tržištu iznosila oko 900 evra po toni, da bi lane pala i na 350 evra. 

Vlasnik „MK komerca”, odnosno kompanije „Sunoko”, bez sumnje je imao računicu kada je ulazio u taj posao. Svakako je oborio cenu na osnovu dugova koje je šećerana napravila, a kako kažu upućeni, poverioci nemaju razloga za brigu da će biti oštećeni i da Miodrag Kostić neće ispuniti obaveze prema njima.

Intrigantnije je u svemu to što srpski kralj šećera, očigledno, ide ka tome da uzme sve šećerane u Srbiji. Tom cilju se primakao i sada u njegovim rukama jedino nije „Helenik šugar”, odnosno dve grčke fabrike – „Šajkaška” u Žablju i „Crvenka”. Kostić je pre dve-tri godine nameravao da pazari i žabaljsku i crvenačku šećaranu, ali je Komisija za zaštitu konkurencije najpre odbila da da saglasnosnost pa je potom dozvolila prodaju, ali na kraju do nje ipak nije došlo jer, kako se pominjalo, Grci više nisu bili za to. I šećerane „Helenik šugara” u Srbiji su već nekolikp godina u problemu pa tako u Žablju lane nije ni potpaljena peć u kampanji prerade slatkog korena. Kako je nedavno izjavio generalni direktor „Helenik šugara” u Srbiji Petros Geminicis, u toku je konsolidacija grčke industrije šećera, a u našoj zemlji je plan da se ove godine aktiviraju obe fabrike, i u Crvenki i u Žablju. 

– Biznisi se kupuju i prodaju, i to je trend u svim branšama, ali kada je o šećeranama „Helenik šugara” reč, u ovoj godini, niti u bližoj perspektivi, nemamo u planu da ih prodajemo – kazao je Geminicis.

I s „Helenikom” i bez njega, Kostić je najveći vlasnik šećernog tržišta u našoj zemlji, a sada je na Komisiji za zaštitu konkurencije da odobri ugovor za senćansku fabriku sa „Sfirom”. Poznavaoci prilika kažu da ni tu neće biti problema.

U sastavu „Sunoka” su tri šećerane – u Vrbasu, Kovačici i Pećincima (tu je i Bač, ali ne radi). „Helenik šugar” ima dve, od kojih jedna ne radi, a italijanski „Sfir” je imao jednu – senćansku „Te-To”, koja je sada pripala „Sunoku”. 

Monopol zavisi od države

To što Miodrag Kostić postaje vlasnik tri četvrtine tržišta šećera ne mora po svaku cenu značiti monopol, odnosno zloupotrebu dominantne pozicije. Naime, uvoz šećera je sada zaštićen prelevmanom od 18 dinara po kilogramu. Ako se Kostić ne bude pridržavao realnih tržišnih cena, država može ukinuti prelevman i oborit cenu. Sve zavisi od toga kako će ona reagovati.

(Dnevnik)