Političari beže od seoskog blata
Čim počne predizborna trka pohrle naši političari na selo da obiđu seljake, da se slikaju u stajama, njivama, voćnjacima i vinogradima, sa krupnom stokom i sitnom živinom. Pritom obećavaju kule i gradove, a kasnije obično ništa od obećanog ispunili ne bi.
Tako je, međutim, nekada bilo. Sada izborna kampanja traje li traje, dan izbora se bliži, a političara na selu ni od korova. Svrate poneki ponegde, ali bez velike pompe, svite i krupnih reči. Nema ni pozicije ni opozicije.
Šta se dešava? Da li su to naši političari postali korektniji i umereniji pa ih je sramota da obećavaju ono što unapred znaju da neće ispuniti? Da li imaju dobre programe pa ih kriju da iznenade političke neprijatelje a obraduju seljake? Mala je šansa da su to razlozi.
Priča je sasvim suprotna i jednostavna… Vlast nema potrebe da obećava, a nesposobna i neniventivna opozicija ne zna šta bi obećala. Veći deo naših paora se opametio pa ne veruje lagarijama političara. To su verovatno registrovale i marketinške agencije koje rade za političke partije te su im sugerisale da bi pametnije bilo da se drže malo dalje od seoskog blata, da rade sa distance i seju i presejavaju nadu. Jer, nada se da se u Srbiji najbolje prodaje.
Sada opozicije po selima nema jer sa pristojne razdaljine napada poteze vlade, a zna da je slične takve i ona povlačila kada je na vlasti bila. Premije i krediti za povlašćene, subvencije od 100 evra ukinute pa dodeljene samo onima koji plaćaju PIO… Ništa novo opozicija, a negdašnja vlast, da ponudi nema. Osim da će ispraviti sve greške naprednjaka i Aleksandra Vučića. A da bi ste tako nešto obećali i ne morate da šetate po selima i zavirujete u staje.
S druge strane, tu je sadašnja vlast to jest Srpska napredna stranka i Aleksandar Vučić. I tu je sve jasno. Što bi naprednjaci išta obećavali kad im dobro ide i ovako. Vlada je smanjila subvencije u poljoprivredi tri puta, a da li im je rejting pao? Pa nije. Kada je tako što bi obećavali. Nema lažnih obećanja, a glasove dobijaju.
Milovan Lukić