Jabuka i lešnik od žita preči
Kada je posredstvom svoje beogradske firme-ćerke čuvena italijanska konditorska kompanija „Ferero” u aprilu prošle godine kupila 700 hektara oranica dotadašnjeg državnog poljoprivrednog preduzeća „Aleksa Šantić” u istoimenom selu somborskog atara, to je bio najbolji signal da u poljoprivredi ovog kraja dolazi do strateških pomaka. Naime, do tada skoro isključivo naklonjeni tzv. „suvom ratarenju” odnosno uzgoju klasičnih ratarskih kultura i sami Somborci su konačno shvatili da podneblje i kvalitet njihovog zemljišta mogu da posluže i za voćarstvo, kao daleko isplativiju granu poljoprivrede. Jer, kako objasniti da će takva multinacionalka, kao što je „Ferero”, pored plaćenih osam miliona evra za zemlju, uložiti dodatne milione evra u formiranje najvećeg zasada leske u Evropi, dok ovdašnji paori još uvek strepe od fluktuacije cene pšenice i kukuruza.
Svojevrsni paradoks je da su ovdašnjim poljoprivrednicima trebali „ljudi sa strane” ne bi li im otvorili oči i na delu im pokazati potpuno novu perspektivu. Ne samo da je italijanska „slatka kuća” godinu-dve pre akvizicije 700 hektara na osnovu ugovora o poslovno tehničkoj saradnji sa PP „Aleksa Šantić” već zasnovala svoj rasadnik na 40 hektara kapaciteta 700.000 mladica leske, već je i u neposrednom susedstvu ovog sela, doduše bez medijske pažnje, već uveliko stasao jedan od najvećih voćnjaka u Vojvodini. Naime, u Riđici, selu na samoj srpsko-mađarskoj granici, takođe u somborskom ataru, nikao je najmoderniji zasad jabuka, koji se u ovom momentu prostire na čak 140 hektara.
Neskloni samoreklamiranju, vlasnici beogradske firme „Apple world” su sa projektom započeli 2011. godine, sa prvih 20 hektara voćnjaka i idejom izvoza jabuka na tržišta Rusije i Evropske unije. U proizvodnji jabuka primenjena je najsavremenija tehnologija pa je tako postavljen kompjuterski kontrolisani zalivni sistem „Netafim” izraelske proizvodnje, koji obezbeđuje da svako stablo u svakom trenutku dobije odgovarajuću količinu tečnosti i hraniva, a kako bi se sprečilo smrzavanje voća oformljeno je i veliko veštačko jezero.
Kompletna tehnologija proizvodnje jabuka uvezena je iz Italije i ovakva plantaža, koja trenutno tržištu isporučuje 12.000 tona jabuka i nad kojom je na celoj površini postavljena i protivgradna mreža, postoji još jedino u Južnom Tirolu. Na najsavremeniji način rešen je problem skladištenja, što je i inače rak-rana srpskog voćarstva, pošto je izgrađena i hladnjača kapaciteta 6.000 tona opremljena DCA tehnologijom (Dinamička Kontrola Atmosfere), u kojoj se koriste senzori za detekciju fluorescencije voća, kako bi se dinamički kontrolisala atmosfera, a gde se ujedno omogućava skladištenje voća pri njegovoj najnižoj stopi respiracije.
Šampion u jabučarstvu
U voćarstvo na području Sombora uključio se i proslavljeni srpski košarkaški as Darko Miličić, koji je na razočaranje ljubitelja ovog sporta odlučio da rano okonča karijeru. Kapitalom zarađenim prvenstveno u najprestižnijoj svetskoj basketaškoj ligi, američkoj NBA, u kojoj je došao i do šampionskog prstena, nekadašnji reprezentativni centar Miličić je kupio oko 120 hektara zemlje u okolini sela Telečka, u kojoj niču velelepni zasadi jabuka i hladnjača odgovarajućeg kapaciteta.
(Dnevnik)