Portal pametne poljoprivrede

Takmičenje za najbolju tehnološku inovaciju 2012. godine obeležio je trijumf petočlanog tima „Brašnjari“, koji je prijavio patent – brašno od pogače hladno ceđenog ulja golice i s njim pobedio. Bili su tada novosadski inovatori jedinstveni i prvi u svetu, a danas su još uspešniji i atraktivni ne samo na domaćem već i inostranom tržištu. Njihov proizvod rado kupuju Englezi, a interesovanje su pokazali i kupci iz Rusije, Nemačke…

Tim je predvodio Branislav Panić, a kompanija  „Uljara pan union“  nakon Takmičenja ostvarila je dobar poslovni rezultat. Takmičenje za najbolju tehnološku inovaciju (NTI) bilo im je odskočna daska i najbolja potvrda kvaliteta ovog proizvoda. Zasluge za to pripadaju i stručnjacima Instituta za prehrambene tehnologije, prvenstveno prof. dr Jasni Mastilović, jer su zajedno osmislili ovo u svetu jedinstveno brašno. Sve je počelo još 2006. godine kada su shvatili da se nusproizvod kod ceđenja ulja od golice može veoma dobro iskoristiti i da je ono itekako korisno i kvalitetno za ljudsku ishranu. Analize su pokazale da sadrži 60 odsto proteina biljnog porekla i da se po tome s njim može meriti jedino riblje brašno ali ono se ne koristi u ishrani ljudi i poreklo mu je životinjsko.

-Zapravo to je pogača u brašnastom stanju, a ne brašno u pravom smislu reči jer je u pitanju uljarica, ne žitarica. Ima visok procenat proteina, ali i celuloze pa i oko deset procenata ulja. Golica se cedi mehanički, na pužnoj presi i tu nema termičkog zagrevanja, a uvek ostane desetak procenata ulja, što daje ovom proizvodu dodatni kvalitet. U ovom postupku, za razliku od pravljenja devičanskog ulja, zrno prethodno ne mora da se zagreva. Devičansko ulje takođe je potpuno prirodno i ima ista hemijska svojstva, ali to zagrevanje zrna mu daje malo drugačiji ukus i ono ima drugačija organoleptička svojstva. Inače, prednosti hladnog ceđenja u odnosu na pravljenje industrijskog ulja najjednostavnije se može ilustrovati primerom soka koji se iscedi ručno, odnosno na sokovniku i onog koji se napravi u fabrikama – objašnjava Panić. – Kada se cedi tikva golica dobije se 30 do 35 odsto ulja, a sve ostalo je nus proizvod. E, od tog nus proizvoda napravili smo brašno, koje se može koristiti za pravljenje kvalitetnih hlebova (kada se 20 odsto brašna golice doda pšeničnom, taj hleb ili peciva duže zadržavaju svežinu), a od njega se mogu praviti i kolači, testenine, može se dodavati u musli, u sve vrste hrane.

Govoreći o tome koliko je NTI značilo Uljari pan union Panić naglašava da je nakon pobede „zelenog brašna“ zapravo krenula ozbiljnija proizvodnja i da njihov primer pokazuje da su inovacije tržišno isplative.

-Nakon ovog takmičenja počeli smo da proizvodimo više, povećan je promet brašna, a samim tim i ulja jer bez proizvodnje ulja od tikve nema ni proizvodnje brašna. Krenuo je i izvoz, za sada u Englesku, a uskoro bi trebalo da se otvore i neka druga evropska tržišta – kaže on.

I asortiman proizvoda je povećan tako da se sada u „Pan unionovoj“ radionici zdravlja cede i seme susama, lešnika, kajsije pa i oraha. I što je najvažnije, nema nus proizvoda, tačnije bivaju iskorišćeni za brašno od svake od tih sirovina.

(Agrosmart)