Portal pametne poljoprivrede

Iskustva i znanja holandskih proizvođača iz oblasti voćarstva, povrtarstva i hortikulture izuzetno su značajna jer su rezultati u poljoprivredi koje beleži Holandija među najboljim u svetu, rečeno je na  jučerašnjem sastanku s temom „Mogućnosti sektora hortikulture“. Na ovom skupu predstavljeni su rezultati, iskustva i znanja holandskih poizvođača u oblasti voćarstva, povrtarstva i hortikulture, kao i proizvođača iz Srbije, projekti saradnje studenata iz Holandije i Srbije, kao i mogućnosti saradnje dveju zemalja.

Ambasador Holandije u Srbiji Henk van den Dol ukazao je da su Novi Sad  i Međunarodni poljoprivredni sajam, koji je jedan od najvažnijih sajmova iz oblasti agara u Evropi, pravo mesto za susret privrednika i razmenu iskustava u domenu poljoprivrede.

– Prvi put sam na Novosadskom sajmu i sigurno je da ću doći ponovo – rekao je holandski ambasador. – Obišao sam štandove holandskih izlagača i uveren sam da naše kompanije, zajedno s privrednicima iz Srbije, mogu sarađivati na više nivoa, uz obostanu korist.

Van den Dol je ukazao da Holandija ima veoma razvijenu poljoprivredu. Hortikultura, kao pojedinačni sektor, jedan je od prioriteta holandske vlade.

– Holandija je po površini mala zemlja, skoro upola manja od Srbije, a ipak je posle Sjedinjenih Američkih Država najveći izvoznik u oblasti poljoprivrede. Izvozom agrarnih proizvoda ostvaruje oko 82 milijarde evra godišnje, pritom oko 11 milijardi evra ostvari hortikultura, što potvrđuje značaj ovog segmenta poljoprivredne proizvodnje u Holandiji. Takav uspeh omogućava nam da znatnu sumu novca ulažemo u istraživanje i inovacije, što doprinosi većoj konkurentnosti, koja je rezultat dugogodišnjeg rada, istraživanja, ali i kvalitetne obuke i usavršavanja kadrova. Zbog toga je uspostavljanje saradnje između univerziteta u Holandiji i Srbiji veoma važno, jer se zajedničkim radom postižu najbolji rezultati. Srbija, koja je na putu ka Evropskoj uniji, ima velike šanse za razvoj u oblasti poljoprivrede jer poseduje izuzetne uslove: kvalitetnu radnu snagu, dobar geografski položaj, dobru klimu, a to treba iskoristiti – rekao je Henk van den Dol.

O rezultatima srpskih voćara i povrtara govorila je Kolinda Rehorović iz Ministarstva poljoprivrede. Ona je ukazala da su rezultati dobri, ali da se mogu i znatno poboljšati. Iskustva i znanja iz Holandije mogu tome doprineti, posebno kada je u pitanju proizvodnja u staklenicima i plastenicima, koja je u Srbiji, s obzirom na mogućnosti, mala.  

– Domaća poizvodnja voća i povrća mogla bi se znatno popraviti otklanjanjem slabosti koje je prate – kaže Kolinda Rehorović. – Među njima je i to što je kod nas ekstenzivna proizvodnja, sadni materijal je nedovoljno kvalitetan, primetna je usitnjenost poseda, oprema i mehanizacija su stari, udruživanje poljoprivrednika je slabo… Ali, ima i niz prednosti koje omogućavaju razvoj, a među njima su povoljni agroekološki uslovi, tradicija u proizvodnji voća i povrća, visok kvalitet proizvoda, vodni resurs, mogućnost proizvodnje zdravstveno bezbede hrane. Zato iskustva iz Holandije mogu pomoći da se slabosti prevaziđu, a prednosti istaknu.

Izvoz voća i povrća

Prošle godine u Srbiji je proizvedeno oko 1,4 miliona tona voća, najviše šljive i jabuke, izvezeno je oko 446.000 tona u vrednosti od 581 milion dolara, a primat ima malina, koja u ukupnoj vrednosti izvoza voća zauzima 48,3 odsto. Uvezeno je 227.000 tona voća, u vrednosti od 165,7 miliona dolara.

Proizvedeno je 1,7 milion tona povrća na 120.000 hektara, od čega se u staklenicima, gde se najviše gaje paradajz i paprika, proizvodi na svega oko 1.800 hektara, što je veoma malo. Izvezeno je 125.000 tona povrća u vrednosti 90,6 miliona dolara – najviše smrznuto povrće, crni luk, šargarepa, paprika, a uvezeno je 105.000 tona u vrednosti od 66,7 miliona dolara. 

(Sajamske informacije)