Portal pametne poljoprivrede

Da li su veći mutanti genet­­ski modifikovani organizmi ili spajanje „Monsanta” i „Bajera”, veliko je pitanje, ali nema nikakve sumnje da će eventualno povezivanje dva giganta hemijske,

Pre dvadesetak godine svako ko se poljoprivedom nije bavio iz demagoških i populističkih razloga već je nešto o tome i znao, tvrdio je da će bitka Evrope protiv GMO biti izgubljena onda kada „Bajer” ili neka slična evropska kompanija postane sposobna da proizvodi GM seme kao „Monsanto”, ili pak kada dođe do spajanja neke velike evropske kompanije s američkim gigantom.

Što je bilo daleko, postalo je blizu: „Bajer” hoće da kupi „Monsanto”, on za sada ne pristaje, ali je izvesno da će gigant nastati. Da li sada ili za pet godina, i nije toliko bitno. Važno je da se vidi kakve će to posledice ostaviti na evropske propise i da li će GMO na velika vrata ući u EU poljoprivedu. Lako je Evropi bilo da se brani od semena američke kompanije. Pitanje je kako ćemo se odbraniti od vlastitog džina?

Na udaru će svakako biti i Srbija. Na polju stvaranja GM semena nije urađeno mnogo, strategija nam je godinama bila da se sve zabrani, uz pretpostavku da će GM seme biti zabranjeno za vjek i vjekova. Međutim, sva je prilika da će rampa u EU biti spuštena mnogo pre nego što su neki očekivali, te da će naše nespremno semenarstvo ostati na cedilu. To znači da će strane sorte i hibridi polako preuzimati primat i da ćemo umesto svog semena sejati tuđe, i to modifikovano. Ništa neće biti pod moranje, ali GM seme neće biti ni kriminalizovano.

Možemo mi kukati koliko god hoćemo, udarati u talambase da GMO izaziva kancer i da ćemo se potrovati, ali očigledno bi mnogo pametije bilo da počnemo i sami da daleko više radimo na stvaranju GM sorti i hibrida. To ne znači da treba da napustimo politiku podrške gajenju domaćih sorti i hibrida, već da se mora raditi paralelno. Ko hoće GM – da dobije GM, a ko hoće „normalnu” poljoprivredu – da i za njega imamo domaće seme.

– Šta god da se dogodi, moramo sačuvati naše seme i naše semenarstvo – kaže agrarni analitičar Milan Prostran. – Sami se protiv svetskih ekonomskih giganata boriti ne možemo, ali moramo uraditi sve da sačuvamo ono što imamo.

Medicinska javnost protestovala je prošle godine zbog neverovatnog poskupljenja leka „daraprim”, standardne terapije u lečenju od parazitskih infekcija koje mogu biti opasne po život i na tržištu je već 62 godine, od 5.500 odsto, preneo je tada američki list „Njujork tajms”. Njujorška start-ap kompanija „Turing farmasjutikals” u avgustu te godine otkupila je patent za lek „daraprim”, podižući odmah cenu jedne tablete s 13,50 dolara na 750, zbog čega su troškovi lečenja pojedinih pacijenata skočili na više hiljada dolara. Poskupljenje „daraprima”, međutim, nije bio izolovan slučaj, naveo je njujorški dnevnik, podsećajući na to da je cena leka „cikloserin” za lečenje multi-rezistentne tuberkuloze skočila s 500 dolara na 10.800 za 30 pilula, nakon što je prešao u vlasništvo kompanije „Rodelis terapeutiks”.

Verovano se pitate kakve veze te informacije imaju s genetski modifikovanim organizmima, a odgovor je da je to suština problema, a ne pričao o zdravoj i nezdravoj hrani. GM seme biljaka je patentirana i zaštićena roba s kojom vlasnik može da radi šta hoće i da s vremena na vreme formira cene kakve hoće. Ko garantuje da kompanija koja patentira neki hibrid ili sortu za desetak godina neće dići cene deset puta? A šta ćemo onda?

Suština kod trenutno najrasprostranjenijih GM biljaka, poput soje i kukuruza, jeste u tome da su one otporne na neki totalni herbicid i kada se kupuje seme za useve, mora se kupiti i totalni herbicid, nema se mnogo izbora. To je zaštićeni proizvod sa zaštićenim autorskim pravima, isto kao i lekovi. A seme mora da se kupi od onoga ko ga je proizveo jer je sve ostalo krađa intelektualne svojine, to jest piraterija. Velike kompanije sposobne su da naprave najbolja semena, da ih zaštite i za desetak godina uopšte možda neće biti moguće gajiti ništa drugo sem soje koju je zaštitila jedna kompanija, suncokreta koji je zaštitila druga, a kukuruz treća… Dve ili tri kompanije mogle bi biti vlasnici sveg semena koje se gaji na kugli zemaljskoj. Kad se tržište tako podeli, gazde mogu same „lupati” cene za svoja semena, a poljoprivreda i poljoprivrednici ne postaju ništa drugo nego najamnici u proizvodnji. Što je zemlja manja i siromašnija, to su posledice GMO globalizacije razornije.

Sve u svemu, oni koji se bore protiv GMO-a rade dobru stvar, a sad, da li su te biljke zdrave ili ne…

U svakom slučaju, ukoliko nekada dođe do spajanja kompanija „Bajer” i „Monsanto”, rodiće se najveći svetski proizvođač semena, pesticida i genetski modifikovanih useva. Uspešno spajanje će stvoriti najveći agrobiznis na svetu jer te dve kompanije imaju zajedničku tržišnu vrednost od 132 milijarde dolara. „Bajer” taj potez vidi kao „kompletnu i apsolutnu priliku da se stvori globalni lider u poljoprivredi”. Međutim, jedan većinski akcionar osudio je taj potez, nazvavši ga „ “arogantnim građenjem imperije”. Akcije „Bajera” su nakon ponude opale 14 odsto, a nedugo zatim još 3,6 odsto. To je dovelo do najnižeg nivoa vrednosti tih akcija u poslednjih 30 meseci. Zašto se „Bajer” suočio s tim padom? To je kompanija s „dve glave”: čine je pesticidi i herbicidi, ali je posmatraju i kao farmaceutsku kompaniju koja je izmislila aspirin. „Dojče vele” prenosi navode Dojče banke da bi spajanje značilo da će oko 55 odsto „osnovne zarade” kompanije dolaziti iz poljoprivrede. Bilo kako bilo, „Monsanto” je prvu ponudu, vrednu 62 milijare dolara, odbio, i to zbog niske cene. Šta će biti dalje…

Najlakše je biti protiv GM biljaka jer to ništa ne košta. Ozbiljna borba protiv mutanata u savremenom globalnom svetu je moguća, a za to su potrebni novci. Gajenje „normalnih” biljaka je skuplje od GM, a razliku između te dve proizvodnje neko mora da plati. Kesu će morati da odreše malo država, a malo kupci, to jest građani – država kroz subvencije, a građani kroz spremnost da plate više za hranu bez GMO-a. Bez toga ostaje samo zabrana, a ona će teško opstati unedogled.

Odbraniti 200 miliona evra

Koliko je pitanje GMO važno za Srbiju najbolje pokazuje podatak da se svake godine kod nas zaseje seme vredno oko 200 miliona evra. Sve je to za sada normalno seme pa je jasno zašto postoji pritisak da se dozvoli gajenje modifikovanih biljaka. Za setvu kukuruza hibridi koštaju oko 60 evra po hektaru. Ta žitarica se kod nas svake sezone seje na oko 1,2 miliona hektara, a za tu kulturu „Monsanto” odavno ima spremno GM seme. Imaju seme i za soju… Imaće i za sve što bude trebalo.

Nacisti i…

Nagoveštaj o spajanju „Bajera” i „Monsanta” izavao je bujicu gnevnih reakcija protivnika GMO-a pa se puca iz svih oružja. Pitaju se da li je moguće da se spajaju kompanije koje imaju lošu reputaciju i koje su se, po njima, izuzetno loše ponele prema celokupnom čovečanstvu. Organizacije koje se bore protiv širenja GM-a tvrde da je „Bajer” kompanija stvorena za vreme nacista, i podsećaju na to da je njen bivši predsednik Fric ter Mer služio zatvorsku kaznu zbog zločina protiv čovečnosti. Dr Fric ter Mer, koji je bio direktno uključen u razvoj gasa koji je po koncentracionim logorima ubio milione ljudi, osuđen je na sedam godina zatvora, ali je pušten nakon četiri zbog intervencije iz SAD. Tako se Fric ter Mer, kriv za genocid i zločine protiv čovečnosti, vratio na posao u „Bajer”, gde je radio kao predsednik više od deset godina, sve do 1961.

(Dnevnik)