Fakultet koji neće mlade naučnike
Asistentu na Departmanu za stočarstvo Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, dr Dragomiru Lukaču, preti otkaz, jer mu je zahtev za pokretanje postupka izbora u zvanje docenta odbijen, iako je svrstan među najbolje mlade naučnike u Srbiji.
Izabran je za asistenta 2010, a reizabran 2013. godine. Prema Zakonu, nakon šest godina rada kao asistent, ne može biti ponovo biran u ovo zvanje. Može samo napredovati, odnosno biti biran u zvanje docenta ukoliko ispuni uslove koji su propisani ovim zakonom. Prema zakonima i Pravilniku o bližim uslovima za izbor u zvanje nastavnika Univerziteta u Novom Sadu, uslovi su da ima doktorat nauka, zatim naučne, odnosno stručne radove objavljene u naučnim časopisima ili zbornicima, sa recenzijama. Blaži kriterijumi koji su propisani su pozitivna ocena pedagoškog rada, na osnovu mišljenja studenata; a što se tiče objavljenih radova, mora imati najmanje osam bodova, od čega šest mora biti iz grupe M10, M20, M31, M33, M40, M51-53, M80 i M90, a jedan deo bodova realizovan bar kroz jedan rad objavljen u međunarodnom časopisu sa SCI liste.
Lukaču je, iako je ispunio mnogo više od minimalnih uslova za izbor u zvanje docenta, sa šest godina rada na ovom fakultetu, tajnim glasanjem odbijen zahtev za pokretanje postupka izbora u ovo zvanje. Na sednici katedre nije dobio nijedan pozitivan glas. Lukač je za svoju 31 godinu života stekao indeks kompetentnosti 196, a objavio je 112 naučnih radova, od kojih je 18 u prestižnim naučnim časopisima sa SCI liste. Studentska evaluacija dokazuje da je omiljen među studentima, koji su ga ocenili sa 4.98 od maksimalnih 5.
Asistentu Lukaču ugovor o radu na određeno vreme ističe u septembru 2016. godine. Prema zakonu, šest meseci pre isteka ugovora, Katedra i on moraju biti obavešteni o tome, što je i učinjeno. Tada treba da se odluči o daljem izboru u zvanje. Kako Lukač tvrdi, na sednici Katedre jednoglasno je odlučeno da se ponovo pokrene izbor u zvanje asistenta, iako je to zakonski nemoguće. On dodaje da mu je nakon dva dana od te odluke stiglo obaveštenje od dekana fakulteta Nedeljka Tice da po zakonu ne postoji zakonska mogućnost za još jedan reizbor u isto zvanje, da bi Lukač potom uputio zahtev da mu se taj postupak pokrene. Katedra je tajnim glasanjem odbila da se postupak za izbor u zvanje docenta pokrene.
– Ovo je prvi put da se tajno glasa, a ja nisam dobio nikakvo obrazloženje zašto sam odbijen– tvrdi Lukač. On kao glavni problem navodi samovolju direktorke Departmana za stočarstvo Snežane Trivunović, koja, kako on tvrdi, svojim autoritetom upravlja odlukama tog Departmana.
Lukač je pokušao da do odgovora dođe putem razgovora sa dekanom Poljoprivrednog fakulteta Nedeljkom Ticom, koji ga je tri puta odbio i uputio ga na prodekana za nastavu Ferenca Bagija, koji je, prema Lukačevim rečima, rekao da fakultet neće dopustiti da stručnjak kao što je on ostane bez posla, ali, kako Lukač tvrdi, nije pokazao nikakav interes da problem bude rešen. Iako smo naglasili važnost teme, za Univerzitetski odjek odgovor nismo dobili, ni od dekana ni od prodekana ovog fakulteta.
Stručnjak za ishranu životinja i takođe jedan od najboljih mladih naučnika u Srbiji Nikola Puvača kaže da je prošao kroz potpuno istu situaciju kao i njegov kolega Dragomir Lukač.
– Radio sam na fakultetu nekoliko godina, da bi mi se potom desilo sve isto kao kolegi sa istog Departmana, Dragomiru Lukaču. Ostao sam bez posla uprkos svojim zavidnim uspesima. Veliki uspeh mladih nastavnika samo pokazuje nerad starijih i smatram da je to jedan od razloga zbog kojeg za nas na fakultetu nema mesta– rekao je Puvača i dodao da je pored njega i Lukača, još nekoliko njihovih kolega doživelo istu sudbinu. Prema njegovim rečima, nije realno da jedna osoba drži nastavu na osam predmeta i istovremeno bude na funkciji direktorke Departmana, koja mora da obavlja sve menadžerske poslove.
Težak položaj na fakultetu Lukač dokazuje time što je, kako ne bi ostao bez uslova za napredak na poslu, morao da doktorira na drugom fakultetu.
– Imao sam temu svoje doktorske disertacije i radio na njoj nekih pet godina. Objavio sam naučne radove, da bi potom moj predmetni profesor Vitomir Vidović otišao u penziju. Profesorica Trivunović je pristala da bude mentor na mojoj disertaciji, trebalo je samo da napišem prijavu, što sam i učinio. Potpuni šok usledio je kada je profesorica iznenada rekla da ipak odbija da bude moj mentor, jer kako je rekla, ne poznajemo se dovoljno, iako smo godinama radili na istom Departmanu. Ipak smo postigli kompromis sa tadašnjim dekanom Milanom Popovićem i prodekanom za nastavu Lazarom Savinim da počnem sve ispočetka, da bi ona pred samu odbranu te druge disertacije kojoj je pristala da bude mentor ponovo povukla mentorstvo. Tada sam shvatio da imam problem i da će Departman sve učiniti, samo da uspori proces mog doktoriranja, kako ne bih ispunio uslove da budem docent– tvrdi Lukač.
On dodaje da je pokušao da nađe drugi način da doktorira tako što bi mu mentor bila profesorka sa drugog univerziteta, što je zakonski moguće, da bi Katedra i to osporila. Zbog straha da ne ostane bez posla i tako dovede u pitanje svoju egzistenciju, odlučio je da doktorsku tezu „Uticaj polimorfizma proteina mleka i njihova povezanost sa proizvodnim osobinama mlečnih krava u genomskoj selekcijiˮ odbrani na Fakultetu za biofarming, Džon Nezbit Univerziteta, što je i učinio, a mentor mu je bio redovni profesor i naučni savetnik Branislav Miščević, koji je doktorirao kod istog profesora Vidovića, koji je otišao u penziju, a bio je predmetni profesor Lukaču.
Lukač tvrdi da je problem isključivo u neskladu zakona, koji dopušta da na fakultetu o nečijoj sudbini odlučuje grupa ljudi, koja može da se igra kako želi. On dodaje da je to protivno Zakonu o visokom obrazovanju, u kome su jedini kriterijumi za uslov u zvanje kvalitativni i kvantitativni rezultati kandidata. Takođe, kaže da Zakon o visokom obrazovanju nije u skladu sa Zakonom o radu, jer upravo zbog autonomije fakulteta, mnogi segmenti se ne slažu.
– Neki advokati to tumače tako što kažu da ako je neko već zaposlen na fakultetu i ispunjava sve uslove, otkaz može dobiti samo ako povredi radnu disciplinu, ne ispuni uslov za više zvanje, ili ode u penziju– navodi Lukač i dodaje da je najveći problem u tome što se u zakonima konstantno spominje reč „možeˮ, a ne „moraˮ, što ostavlja prostora svakome da tumači zakone onako kako mu u datom trenutku odgovara.
Direktorka Departmana za stočarstvo Snežana Trivunović za Blic je izjavila da tom Departmanu nije potreban docent, da bi potom za Univerzitetski odjek rekla da asistent Lukač nije ispunio zakonske uslove predviđene za izbor u zvanje docenta.
– Prema Pravilniku o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu propisan je profil stručne spreme nastavnika. Za užu naučnu oblast Oplemenjivanje, reprodukcija i biotehnologija životinja, za nastavnike u zvanju docent, vanredni i redovni profesor predviđen je doktorat poljoprivrednih nauka ili doktorat veterinarskih nauka, područje stočarstvo. Prema dokumentaciji koja postoji na Poljoprivrednom fakultetu, Dragomir Lukač nije stekao zvanje doktora poljoprivrednih nauka i nisu se stekli zakonski uslovi odnosno uslovi propisani statutom Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu za pokretanje postupka za izbor u zvanje docenta– rekla je ona i dodala da na fakultetu postoji više nastavnika koji se bave genetikom i oplemenjivanjem, odnosno još jedan profesor koji je biran za tu oblast, iako Lukač izričito tvrdi da to nije tačno i da su odlaskom profesora Vitomira Vidovića u penziju, na Departmanu ostali samo on i Snežana Trivunović, koji se bave ovim oblastima.
Departman za stočarstvo angažovao je gostujućeg profesora Vladu Pantelića sa Instituta za stočarstvo u Beogradu kao predavača na predmetu Genetsko unapređenje u stočarstvu, jer ipak profesorka Trivunović ne može biti predavač na svim predmetima koji se tiču oblasti genetike i oplemenjivanja životinja. To može da bude dokaz da ovom fakultetu fali profesor specijalizovan za ovu oblast. Rektor Univerziteta u Novom Sadu Dušan Nikolić kaže da postoji mogućnost da to bude i iz razloga finansijske krize, u kojoj se nalaze novosadski fakulteti.
Lukač kaže da je problem to što na fakultetu ne postoji niko ko se bavi oblastima genetike i oplemenjivanja životinja, osim njega i profesorke Trivunović.
– Asistenti nose najveći teret posla, što dokazujem time što studenti za predmete čija je profesorka Snežana Trivunović uče iz udžbenika koji sam pisao ja zajedno sa profesorom Vidovićem, koji je tada još uvek radio na fakultetu. Studenti su profesorki jednom prilikom tražili da odloži test, jer im gradivo koje je ona predavala nisam pojasnio ja na vežbama– kaže Lukač i dodaje da su profesorica Trivunović i on jedini na fakultetu koji se bave oblastima genetika i oplemenjivanje životinja, koje obuhvataju osam predmeta i da veliki problem nastaje kada treba da se formiraju komisije za odbranu diplomskih i master radova, čija tema je iz ovih oblasti.
– Tada dolazi do velikog problema, a za članove komisije bivaju postavljeni profesori koji nisu specijalizovani za ovu oblast– dodao je on.
Profesorka Trivunović, nasuprot tome, tvrdi da ona nije jedina koja se bavi ovim oblastima.
– U užoj naučnoj oblasti Oplemenjivanje, reprodukcija i biotehnologija životinja, pored mene, postoji još jedan profesor koji je biran za ovu oblast. Do sada nikada nismo imali problem sa formiranjem komisija za odbranu master i diplomskih radova. Smatram, takođe, da to neće biti problem u budućnosti– rekla je Trivunović.
Asistent Dragomir Lukač na sve načine traži odgovore na svoja pitanja zašto nema priliku da napreduje i da li će pored tolikog uspeha i sveg znanja koje je uložio u napredak fakulteta ipak ostati bez posla, međutim odgovore ni od koga nije dobio, osim delimičnih, kada su mu kolege sa katedre, kako kaže, u poverenju rekle da im je nametnuto da glasaju protiv. Razgovor sa dekanom bezuspešno je zakazivao tri puta, nije imao priliku ni da razgovara sa direktorkom Departmana za stočarstvo, a pisao je i rektoru Univerziteta.
Univerzitetski odjek odgovor je potražio i kod Rektora Univerziteta u Novom Sadu Dušana Nikolića, koji je izjavio da Rektorat ima nadležnost da odlučuje o izboru u zvanje tek kada dobije predlog od fakulteta.
– Fakulteti imaju autonomiju kako im niko ne bi nametao svoju volju, a tako i katedre unutar fakulteta imaju svoju autonomiju iz istog razloga– naveo je rektor i dodao da je ocena studenata 4.98, kojom je ocenjen Lukač veoma visoka.
U nadi da će pomoći Lukaču, studenti su pokrenuli peticiju za njegov izbor u zvanje docenta na Poljoprivrednom fakultetu.
Ovo nije prvi ovakav slučaj sa kojim se srpska javnost susreće. Profesorki Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu Ivani Kovačić takođe je pretio otkaz 2014. godine, iz potpuno istih razloga kao i asistentu Lukaču, kada je dekan tog fakulteta predložio Veću katedre za tehničku mehaniku, koja je odbila da joj se pokrene postupak izbora u zvanje, da preispita svoju odluku. Zaslugom burne reakcije akademske javnosti, profesorka Kovačić ipak je izabrana u zvanje redovnog profesora Fakulteta tehničkih nauka.
Doktorska teza Dragomira Lukača „Poređenje modela za genetsku analizu osobina iz performans testa nazimicaˮ, pored svog njegovog truda i zavidnih naučnih uspeha, još uvek nije odbranjena na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, jer nema svog mentora. Postavlja se pitanje da li je autonomija fakulteta zaista način da se fakulteti zaštite od nametanja političkih odluka sa vrha, ili je samo još jedan od mehanizama za sprovođenje samovolje pojedinaca. Sigurno je samo da ovakav slučaj nije podrška i motivacija uspešnim mladim studentima i naučnicima da svoje vreme i znanje ipak troše na srpskim univerzitetima.