Ministar bez para – hvala, ne treba
Ko će biti ministar poljoprivrede za sada niko ne zna, a verovatno ni premijer, ali se zna da ništa novo ni puno korisno taj neko doneti ne može. Ne da neće, nego ne može. Da je tako, videli smo iz prethodne četiri godine vladavine ovih partija ili koalicija, a i u poslednjoj predizbornoj kampanji jer pobednici osim praznih parola ništa opipljivo obećali nisu.
Da ne bude da se bavimo proročanstvima, hajde da probamo mali test. Neka svako odgovori šta je to dobro, barem jednu jedinu stvar, uradio Goran Knežević, Dragan Glamočić ili Snežana Bogosavljević Bošković. Samo jednu jedinu. Imate pet dana za razmišljanje. Naravno, nećete se setiti ničega, a mi ćemo vas podsetiti na parole. Navodnjavanje, stočarstvo, investicije, povoljni krediti, rusko tržište, mleko u Kinu, silni Arapi…
Zaboravili smo, velike projekte na Dunavu i kanal do Soluna. Ovaj kanal je najbolji, a po proračunima genijalaca iz vladajuće partije, Srbiji bi doneo zaradu od stotine milijardi evra. Pošto za četiri godine ništa nisu uradili (premijer je, doduše, uspeo da prebroji krave – a verovatno ne sam nego mu je neki genije pomagao) kako da verujemo da će sada da urade nešto.
Nikako. Da se u ovoj državi za sve ne pita jedan čovek, rešenje bi se možda i našlo. Ono se ne krije u populističkim proglasima i partijskim saopštenjima već u spremnosti da se kaže istina i da se naprave ozbiljne analize. Da se odgovori na pitanje kada će srpska roba biti prodavana na produktnoj berzi a ne na crnoj berzi, da se odgovori kako će paori gajiti svinje i izvoziti meso kada se to ne isplati ni tajkunima koji imaju hiljade hektara i silne klanice, da se odgovori kako je moguće razvijati organsku poljoprivredu, zaštititi se od GMO, povećati konkurentnost, povećati posede, ulagati u investicije, a da pri tome smanjujete bedne subvencije do mizernih granica. Subvencije koje dobijaju srpki paori su najniže u Evropi, a zalažemo se za najskuplji vid poljoprivredne proizvodnje. Sve te silne parole nisu ništa drugo nego puka demagogija jer politika pa ni agrarna se ne vodi rečima nego parama.
Razumemo da nemamo naših, ali nesposobnost i totalna nekompetentnost onih koji su vodili srpsku poljoprivredu prethodnih godina vidi se i po tome što nisu bili kadri da za četiri godine omoguće da uzmemo pare iz evropskih fondova. Sva tri pomenuta ministra su obećavala kako pare iz Evrope samo što nisu stigle. I naravno, ništa. A smeli bismo da se kladimo da ni ovih milijardu puta ponovljenih 175 miliona evra iz IPARD-a ni ove godine neće stići u Srbiju. Zašto se to dešava? Zato što se ne zna ko je nekompetentniji u lancu odlučivanja. Genijalani student Pravnog fakulteta, za koga je Slobodan Jovanović verovatno mačiji kašalj, koji o poljoprivredi pojma nema, postavlja ministre koji očigledno na razmišljaju svojom glavom. A pošto ne razmišljaju svojom glavom, postavljaju nesposobne zamenike i pomoćnike. A onda ni oni ne mogu da misle svojom glavom.
Šta radi godinama Uprava za agrarna plaćanja? Da li je moguće da se tamo nalaze ljudi koji nisu sposobni da zaposle stručnjake koji će obezbediti da konačno pare iz IPARD-a stignu u Srbiju? Oni nisu kadri da naprave agenciju za plaćanja, a kukala nam majka, kako li će već obezbediti da naši projekti budu valjani i da ne plaćamo kazne i vraćamo pare Evropskoj uniji.
Ruku na srce, poljoprivrednike ne treba da interesuje ko će biti ministar jer nije važno njegovo ime već koliko para stoji iza funkcije na koju će biti izabran. Ako kažete da srpski poljoprivrednici treba da se bave organskom proizvodnjom, onda morate da obezbedite da srpski đaci dobijaju besplatnu užinu od organskih proizvoda. Ako se zalažete da budemo država bez GMO, onda to znači da nam je soja skuplja od konkurencije i da nam je meso od skupe sojine sačme skuplje od konkurencije, a to onda znači da država mora da plati razliku. Naši građani su siromašni da bi kupovali najskuplje poljoprivredne proizvode. A mi poljoprivrednike savetujemo da upravo proizvode to za šta tržište nemaju. Ali ljudi, to je kao kad čoveku sa slomljenom nogom savetujete da trči zato što je trčanje zdravo.
Milovan Lukić